Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

наследства и у гьихово йме. Не видимо разлоге који би могли руководи™ наследнике да побијају своју позитивну наследничку • изјаву, кад и онако имају могућности да изван оставинске расправерасполажу наследном имовином, и да на тај начин отклоне последице примања наследства. И то без обзира да ли je изјава о прихвату изазвана „силом или пријетњом“ или „услијед преваре или у заблуди“. Иэгледа нам доиста несхватливо да би који наследник могао ,дати изјаву о примању наследства иэазван „силом или приjerr-ьом“ или да би изјава била „дана услијед преваре или у заблуди“, кад позитивна наследничка изјава није неопходна. Исто тако не видимо стварну могуйност да би у пракси могао настатиг случај да би се лице које je позвано на наследство користюю свозим правом и прихватило наследство „у заблуди“ или „услијед преваре“. Не знамо у чему би се могла састојати „заблуда“ или „превара“ тога наследника, осим у погледу основа позивааа на наследство (напр. да наследник иначе не би примио наследство на основу тестамента или обратно и сл.). Исто тако изгледа несхватливода би се нашла лица која би имела интерес да наследника натјерају на прихват онога што томе наследнику иначе по сили закона, већ припада. Очигледно je да овако ко(нципирана установа поништаja позитивна наследничке изјаве вуче свој коријен из рани ј их система обавезности давања позитивна наследничке изјаве. То се види и по томе што je питагье понипггаја позитивне наследкичкеизјаве регулираяо на једнаки начин и истим прописом којим je регулирано питање поништаја негативне наследничке изјазе (42). (б) Сасвим je друга ситуација код одрицања од наследства, дакле код давања негативне наследничке изјаве, која увијек има констатугивни карактер и утјече на стјецање права наследства појединих особа. Тако ће услијед одрицања доћи или до повећања наследничке квоте појединих наследника, или he се као наследници појашгги особе које то иначе, када одрицагьа не би било, не би постале. Услијед тога поставла се гштагье да ли je било потребно једпако третирање позитивних и негативних насљедничких изјава. у Закону о наслеђивању кад се ради о њиховом поништају. Држимо да би право на поништај требало задржати само код негативних: наследничких изјава. Код позитивних наследничких изјава мотлосе омсгућити њихово опозивање до свршетка оставинске расправе. То би нарочито било потребно у оним случајевима кад je један наследник дао позитивну наследничку изјаву и тим поводом дошаокасније у току поступка у спор, с другим наследницима. У таквом" случају суд се мора послужити или упућиваше.м на парницу (у случајевима из чл. 223, ст. 2, и 225), или се сам упустити у расправљање (чл. 223, ст. 3). Наследнику који je дао позитивну наследнич-

(42) По бив. Опћем грађанском законику наследничка изјава није ce могла поништити ради заблуде, преваре или силе. Неки су допуштали поништај само због преваре (Види dr. Maurović; nav. djelo, na str. 47). О томе нема у Опћем грађанском законику директних прописа, а нема га ни у Предосновн за Грађански законик. Др. Б. Благојевић у нав. дЈелу на стр. 380 in fine сматра да за ништавост наследничке изјаве важе опћа правила. грађанског права, а то су управо они разлози садржани у чл, 141, ст. 2.