Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
46
мирање токова на бази моыопола на средствима за производњу значи капиталистички тип присвајања, итд. У свим тим примерима, присвајање се одно-си на субјект, значи на поједине привредне јединиде. То не значи да присвајање морамо дефинисати као скуп токова вредности у правду одређеног појединца. И доједини ток вредности значи присвајање, Али нам горња констатадија омогућује да то учинимо. Тако долазимо до појма врло сличног оном у § 353 Аустриског грађанског законика који говори о својини. Ту je реч о својини у економском смислу. Taj je појам врло користан не само са становишта друштвено-економоке анализе него и са становишта практичних правних потреба. 4. Узимајући у обзир констатације предњих двају ставова и апстрахујући притом дитавзе типа својине у економском смислу, ову својину можемо дефинисати као суму вредности свих токова доходака субјекта. Вредно'ст може да буде садагшьа или било кој.а будућа. Но, у економској као и у правној пракси интересу je нас пре свега садашња вредност свих токова доходака. Она je једнака збиру есконтираних у садашњост вредности доходака који ће притећи у по ј единим будућим моментима. Нека буде ток дохотка који у једнаким сумама а притиче субјекту у t, 2t, 3t, ... nt од садашњег момента удаљеним будућим моментима овај: at, a#, a 3 t, .• . . a n t■ Саданпьа вредност тог тока jeтг а (1 + i) nf ' . днака je V Q = • —, при чему je г каматна стопа (1+1)л" (1 + I)' 1 изражена у процентима (2). Ово je најопштији образац за есконтовање вредности тока будућег дохотка у саданйьост (момент 0). У случају бескрајних токова, у случају токова будућих доходака са неједнаким сумама а у случају поклапгња периода притицања дохотка (t) и периода на који се односи каматна сто,па формула овог обрасца се само небитно мен>а. Својину , у економском смислу, као збир вредности свмх токова дохотка једног субјекта у њеном квантитативном изразу добијамо простим сабиракьем садаипье вредности појединих токова:
Предньа дефиниција својине у економском смислу изгледа да ce јако разликује од стварног начина рачунања вредности добара којима располаже поједини субјект. Претпостављајући да она наст упа само у једном облику, у облику својине у нравном смислу која није оптерећека никаквим теретима стварног или облигационог карактера, њу добијамо у практичном животу простим сабирањем рроизвода количине добара којима располаже субјект (сопственик), и одговарајућих цена. Но, тај je начин уетвари само апрокшмативан. Он испупгга из вида, а такав поступай није нео-
(2) У политичкој економијп овај je рачун познат гјод именем капиТализација. значи, Va укл,учује како стварни тако и фиктивни капитал.
2 V = Va + V 6 + V c + • ■ ■ - + v„