Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1956, page 68

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

смо да економску својину власника предузећа изражава сопствени капитал на страни пашве (700). Што се тине имовине предузећа, юна je резултат свих потраживања и дутовања предузећа. У нашем примеру сума потраживаньа износи 1.250 (а тиме видимо да се чак и својина у правном смислу испољава у новчаној привреди не у свом отварном облику него у новчаном, као похраживагье). Укупна дуговања предузећа износе 550. Према томе, имовина предузећа у да*том моменту износи 700, а то je тачно онолико колико износи и својина у економеком смислу. 10. Сво]ина у OКОНОМСКОМ смислу т wjeduKoz суб j екта квантитативно се поклапа са појмом неоптерећеног имахьа (богатства, wealth, richesse) тог субјекта, нарочито ако га дефинишемо као суму добара и ако као добра не смаграмо једико ствари него и услуге или поједине корисности тих ствари, Како je иман>е натурални појам, могло би се сматрати да je својина у економеком смислу појам, те да je једина разлика која достоји измеђусвојине у економеком смислу и имовине у натураляом карактеру прве и у вредносиом карактеру друге. Могло би се сматрати да разлог за постојање друтог појма лежи у немогућности -свођена појединих стварних елемената својине на исту јединицу мере. Из наших закључака под тачком 8 излази да, напротив, натуралка привреда не значи непостојање јединице мере којом . се могу измерити поједини деловя богатства и свести на заједнички израз, иако то мерило нема толико објективан и спољни облик као што га има новад. То значи да натуралност појединих привредних јединица или натуралност читаве народне дривреде није разлог појмовној дистинкцији између својине у економеком смислу и имовине. Уколико поједини аутори настоје да ово разликовање одреде преко раз лике између употребне вредности и прометке вредности, њихов покушај не може довести до успеха. Једну другу мотућност. разликовања својине у економеком смислу и имовине, бар привидну, даје околност да je предмет својине у економеком смислу, како смо га одредили у тачки 6, извор дохотка in abstracto, док се својина у правном смислу заједно са осталим яатуралним правима односи на ствар in concreto. Могло би се сматрати да je имовина салдо потраживавьа и дуговања одређеног субјекта, док својину претставља само- његова стварна актива (тј. део активе без потраживања). Али та могућност одмах отпада чим постане јасно да je омогућава једино идентифкковање правног и вкономског по-јма својине, тачније, непознавање економског дојма својине. Место њега, у дискусију je увучен правни појзм својине. Ван те грешке отдада у погледу конкретности и апстрактности предмета свака разлика између имовине и својине (у економеком смислу). И. У свом чланку „Својина и имовина“ др. Гаме везује појам имовине уз прометну вредност. Он сматра употребну вредност као супротност про-метне вредности и то у једном новом смислу, у