Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДРИЦАЊЕ ОД НАСЉЕДСТВА

443

да би се насљедничка изјава могла поништити. Ако међу наследиицима нема спора, поступак за поништај наследничке изјаве може се провести у оквиру оставинског поступка и расправе оставине. У тој расправи имао би се извести и одговарајући доказни поступак у коме би имале бити утврђене чиленице о којима овиси испуњење увјета који се траже за поништење наследничке изјаве (чл. 141, ст. 2). Сам споразум наследника није дакле довољан и не можечвамијенити провођење овог поступка и извођење потребних доказа. Све ово под претпоставком да je захтјев за поништај наследничке изјаве потекао од стране самог наследника, чију изјаву треба поништити. Такав захтјев нису овлаштени ставити остали наследниц:! или друге заинтересиране особе (чл. 141, ст. 2). 11. Уступаше насљедног дијела у корист сунасљедника (чл. 139, ст. 2), као и прихваћање тога дијела од стране сунаследника може бити дјеломично или под увјетом, будући je само у погледу одрицања од права наследства (чл. 136) одређено да оно не може бити дјеломично ни под увјетом. (чл. 139, ст. 1), Према томе, док се изјава о одрицалу од наследства (уствари од г права на наследство) односи на читав наследии дио и сва права која дотичном наследнику припадају из оставине на темелу наслеђивања, дотле се уступање наследног дијела може ограничити на одређени дио тога дијела, на поједине сгвари или права која je дотични наследник (уступилац) стекао наслеђивањем. Исто je тако могуће да се споразум о уступалу наследнрг дијела склони под одређеним увјетима, учини овисним о испуњењу неких обавеза, примању терета и томе слично. Пошто се уступање наследное дијела не сматра одрицањем од права на наследство, то дотични наследник и поред уступала задржава како насљедничко свойство тако и сва права која му као наследнику припадају на темелу наслеђивања. Како je напријед речено, наследник-уступилац учествује у под ј ели (распоређивању) накнадно пронађене имовине (чл. 235), jêp се акт о уступању односи само на ону имовину која се нашла у оставини у часу провођења оставинске расправе. Односно, на ону имовину из оставине која je предмет уступала. Ко ja he то имовина бити овиси исклучиво о воли наследника (уступиоца). Одатле излази да наследник-уступилац, будући да и дале задржава наследничко својство, одговара за све обавезе и легате једнако као сваки наследник. Тако, одговара вјеровницима оставиочевим за оставиочеве дугове (чл. 145), а осталим наследницима на темелу обавезе јамства (чл. 152). Он je према томе и дале активно легитимиран да и поред уступала накнадно тужбом остварује нека своја права из оставине према сунаследницима и другим особама која би му као наследнику припадала. Он je дале и пасивно легитимиран, да буде тужен било сsм било у заједници са осталим наследницима, у случајевима кад неки други наследник остварује неко своје право из оставине (случај из чл. 226, ст. 4 и 5, 236, 237 и 238), или кад то чини нека друга особа (ненасљедник) у по-