Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДРИЦАЊЕ ОД НАСЛЕДСТВА

447

ту). Према томе, погрешна je и противна закону пракса кад ce у pjeшењу о наслеђивању примаочев насљедни дио. (квота) увећава за дио наследства који му je уступлен. Тиме се уствари тај наследник проглашава за наследника са увећаном квотом ко ja не одговара ономе што je тај наследник стварно наследио у часу смрти оставиочеве. Будући да je увећаном квотом обухваћено и оно што je стекао обавезноправним послом уступањем. Овако увећана квота имала би за последицу да би се тај наследник имао сматрати одговорним за дугове и остале обавезе у дијелу који одговара тој увећаној квоти. То би било, међутим, противно одредби чл. 139, ст. 2, према коjoj се одрицале од наследное дијела у корист одређеног наследника не сматра одрицањем од наследства него уступањем. и то бестеретним правним послом. То значи да тај уступлени дио не може бити оптерећен никаквим обавезама наследноправног карактера (одговорност за дугове оставиочеве, за записе, налоге, терете и друге обавезе). Наследник-прималац уступленог наследног дијела стиче одређена права на ствари и права која су му уступлена тек на основу акта уступала, дадгле ех пипс. Напротив, наследник, као што je познато, стиче наследноправна овлаштења и власништво на стварима и правима стеченим наследством ex tunc, дакле већ од момента цозивања на наследство, а то je увијек од момента смрти оставиоца (чл. 128, 135). Тада найме долази до прелаза оставине на наследнике. Из овога слиједи да je наследник-прималац овлаштен да прими ствари и права у оном стању у коме су се налазиле (и вриједности коју су имале) у часу кад je правни посао уступања постао перфектан. Он нема права захтијевати да му се изруче оне ствари којих у часу уступања више нема, a које су се налазиле у оставини у часу оставиочеве смрти. Исто тако нема право захтијевати накнаду за настале промјене (погоршања) које су се на ствари догодиле иза оставиочеве смрти, до момента перфектности правног посла уступала. Обзиром да je код уступала наследног дијела темел стјецала уступлено имовине облигационоправног, а не наследноправног карактера, наследник-прималац не стиче власништво на уступленим стварима и правима у часу настајала правног посла уступала него тек предајол ствари у посјед. Према томе, споразум о уступалу наследног дијела (изјава уступиоца и прихват од стране примаоца) представла само правни наслов, a предаја начин стицала власништва ствари и права. Одговорност за погоршала до којих je дошло услијед отезала да се уступлене ствари предају, цијени се по прописима грађанског, облигационог права. Одатле слиједи да наследнику-уступиоцу остју све користи и плодови од уступлене ствари до момента док уступала не буде прихваћено, на које наследник-прималац нема никаква права. - IV. Међу наследницима до диобе наследства постоји насљедничк'а заједница, која се састоји y томе да наследници управлају и располажу наследством заједнички (чл. 148, ст. 1). Диобу ове заједнице