Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

прихваћена (буде одбијена). Ово je могуће само до свршетка оставинске расправе. Након што je оставински поступак правомоћно довршен, уступање je могуће само на темелу писменог уговора (чл. 149). Изјава одређеног насљедника о примању дијела наследства који му je уступлен није изјава о примању наследства него изјава о примању, прихвату понуде о уступању наследног дијела (7). То je y суштини двострани правки посао који може бити ненаплатан (бесплатен) или уз какву протучинидбу (8). Овај правни посао je по своме характеру у правилу бестеретан (9). Наследник у чију je корист извршено усгупање прима од свога предника, наследника-уступиоца, уступлени наследии дио Слободан без икаквих терета и обавеза. Осим ако међу странкама није што друго уговорено. Наследник, прималац устушьеног дијела, примањем тога дијела не преузима на себе никакие обавезе ни терете које иначе ex titulo hereditatis терете његовог предника, наследникауступиоца (одговорност за оставиОчеве дугове, за легате, налоге и друге обавезе). Осим реалних и укњижених терета на некретнинама, које не резултирају из правних односа који настаје наслеђивааем, примаоца не терете никакве друге обавезе. Ако би прималац требао да мј-есто уступиоца преузме неке терете (напримјер, да исплати легат или да издржава неку особу и сл.), таква обавеза морала би се посебно уговорити. Она се дакле ех не претпоставла. Ово стога што по одредбама закона одговорност за дугове (чл. 145, ст. 1), записе (чл. 92), налоге и друге терете и обавезе (чл. ,88, ст. 2) не теретп изравно наследии дио (скуп ствари и права које припадају неком наследнику), него личност самог насљедника и његову имовину уопhe, а у висини вриједности имовине коју je наследио и оне која му се урачунава у његов наследии дио (чл. 51, ст. 1, и чл. 53), Ова одговорност терети дакле само она лица која постану стварни наследници оставиочеви, а не и она ко ja на било који други начин стекну предмете оставине. Наследник се додуше може ослободити ове одговорности ако се одрекне наследства (чл. 136, ст. 1 и 2), али се тада сматра да није никада био наследник (чл. 136, ст. 4). Услијед тога се мјесто гьега на наследство позивају друге особе. И то као наследници оставиочеви (чл. 142 и 143), а не као шегови наследници (наследници наследника који се наследства одрекао) (10). Одатле излази да прималац уступленог .дијела не може ни тужити, нити бити дужан ex titulo hereditatis у погледу права и обавеза која би припадала наследнику који му je свој наследии дио уступио. Прималац уступленог дијела не сматра се наследником у односу на имовину коју je уступавшем примио. Оно што je примио на темелу уступања не спада у гьегов наследии дио (наследничку кво-

(7) Др. Ф. Станковић у наведено) расправи на стр. 253.

(8) Исти, на стр. 253. (9) Тако др. Б. Благојевић: наведено Дјело, стр. 320. (10) Ово вриједи и онда кад се на наследство позивају потоыци наследника који се одрекао, примјеном права представљања (чл. 11), будућп да се у томе случају сматра да je тај наследник умро прије оставиоца (чл. 143), а репрезентант! i иаслеђују увијек по властитом праву. То дале значи да брачни друг наследника који се наследства одрекао и његови опоручни наследници не могу наследити, дер нису сродниии оставиочеви.