Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДРИЦАНЬЕ ОД НАСЛЕДСТВА

449

ва које join нису подијеље не међу наследницима тако да изм.еђу наследника-уступиоца и осталих наследника постоји насљедничка заједница, наследник у чију je корист извршено уступање (иако je ову имовину стекао на темељу правног посла уступала а не на темељу наслеђивања), изузетно улази у наследничку заједницу и постаје њен учесник. Ово стога што наследничка заједница постоји само у погледу неподијелене ствари или права у односу осталих сунаследника и наследника-примаоца уступлене ствари. Наследник-прималац у тој заједници има само онолико права и она овлаштења коуа му je насљедник-уступилац уступио. Он остаје у тој заједници само дотле док се у погледу уступлених му ствари и права не изврши диоба (физичка или цивилна). Издвајањем његовог дијела на уступленим стварима или правима из наследничке заједнице, што у ствари претставла ньихову диобу или уступање (наплатно или ненаплатно) од стране других наследника, наследник-прималац излази из наследничке заједнице у погледу уступленог му наследног дијела односно имовине која у тај дио спада. Он остаје учесник наследничке заједнице само у односу на оне ствари и права у погледу којих join траје наследничка заједница између ньега и оста-, лих сунаследника. Објашњеле за овакав положај и однос наследника-примаоца уступленог дијела према осталим сунаследницима односно наследничкој заједници, налазимо у томе што наследничка заједница ниje оставина. Она није оставинска маса, гдје се у правилу join не знају ни сви наследници ни колико их има, а нити колики су њихови наследнички дијелови (због могућности одрицања од наследства до свршегка расправе, односно прираштаја). Наследничка зај единица je имовивскоправни а не наследноправни однос између наследника, дакле особа за које се зна да су наследници, и који су ньихови наследнички дијелови. А то су оне особе које су постале стварни наследници, које су наследство примиле било даваньем одговарајуће позитивне наследничке изјаве о примању наследства (чл. 221, ст. 1. и 2), или услијед вршења аката располагала стварима и правима из оставине или самом оставином (чл. 138, ст. 1). Ово стога што се под појмом, наследник или наследнички дио, употребленим у чл. 147 и 148, разумијева одређени дио оставине, наследство, у односу на одређеног наследника (11). Тојеуствари имовина која из оставине припада одређеном наследнику на темелу наслеђивања. Према томе, погрешно je схватање кад се израз „наследии дио“ овдје изједначава са појмом наследства, наследног права и узима у смислу наследкоправног овлаштења, субјективног наследног права одређеног наследника. Треба найме имати у виду да наследник-уступилац не уступа сунаследнику своје право на наследство, своје каследничко својство, него имовину коју je стекао на основу наслеђивања. И то одређену имовину, дакле само ону коју je при-

(11) Види наведену моју расправу, „Анали”, 1956, бр. 4, стр. 401—402.