Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

450

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мио из оставине, а не ону коју je ex titulo hereditatis примио од оставиоца за легова живота, a која му се урачунава у наследии дио, а нити ону која би се накнадно пронашла по правомоћном довршен>у оставинског поступка (чл. 235). Чини се да одатле и настаје различито третирање наследничке заједнице и института уступала наследног дијела, што се не диференцирају појмови и што се појам насљедничке заједнице изједначава са појмом оставине (12) a појам насљедног дијела са појмом права на наследство. Управо због неповлачела разлике између оставине као universitas rerum et iurium која остаје након смрти неке особе и наследства као имовине конкретних наследника која им, у име наследничке квоте припада из оставине, долази до различитих рјешења. Међутим, законодавац je доследно у чл. 147 и 148 употребио израз „наследство“ у смислу имовине ко ja одређеним наследницима припада на темелу наслеђивања, дакле имовине која je већ постала њихово власништво. И одредбе чл. 139, ст. 2, a join више чл. 149, ст. 1. претпоставлају да су наследниди познати и да су они постали стварним наследницима, дакле власницима наследством стечене имовине. Само располагале својим наследним дијелом (у---------------ступањем) сматра се прећутном изјавом о примању наследства, без обзира да ли je уступале наследног дијела извршено у току оставинске расправе у облику наследничке изјаве (чл. 139, ст. 2) или посебним писменим уговором (чл. 149, ст. 1 и 2). Склапале писменог уговора о уступалу наследног дијела моryhe je и прије покретања оставинског поступка, а одмах након смрти оставиочеве, под увјетом да су и уступилац и прималац не само позвани на наследство него да су доиста постали стварни наследници (да нису недостојни, исклучени од наследства или лишени нужнога дијела) и да су наследство примили. Примале наследства на страни наследника-уступиоца претпоставла се. Акт уступала представла уствари акт располагала (у смислу чл. 138, ст. 1), па се више та особа не би могла одрећи наследства, Примале наследства са стране примаоца уступленог дијела мора бити изражено или у току оставинског поступка, давањем позитивне наследничке изјаве о прималу наследства, или и прије покретања поступка вршењем аката располагала оставином или леним дијелом (чл. 138, ст. 1). Сам прихват уступленог дијела у писменом уговору није доволан и не би се могао сматрати актом располагала од стране наследника-примаоца, који би тога наследника везао (у смислу чл.

(12) Тако др. А. Финжгар у својој расправи „Sodediči” у „Pravniku”, бр. 9—lo/1957, на стр. 375 —378, услијед чега долази до закључка да се насљедни дио једног насљедника у погледу одређене некретнине не може евидентнрати, у земљишним кн.игама, јер да се односи на оставину као цјелину, а да би била правилнија укњижба да су сунасљедници сувласници зелљпшта у „неопредијељеним дијеловима” (стр. 376). Противно становиште заузимају: dr. Krmpotić: Otuđenje dijelova nasljedstva po simasljednicima i prljenos u zemIjišnim knjigama, „Zemlj. knjiga”, Zagreb, br. I— 3/1956, str. I—s; Duro Pavić: Evidentiranje nasljedničke zajednice u zemljišnim knjlgama, „Zemlj. knjiga”, br. 7 — 9/1956, str. 91—94; istl: О provedbl rješenja о nasljeđivanju u zemljlšnim knjigama, „Zemlj. knjiga”, br. I—3/1958,1 — 3/1958, str. 4—lo, и Љ. Милутиновић: Пренос насљедног дела пре диобе наследства (чл. 149 ЗН), „Гласник Адв. коморе АПВ“, 1957, бр. 6.