Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

я располагања предметом те својине. Слобода коришћења и располагања у својини то je оно основно начело грађанског права из којег проистиче друго основно начело; аутономија воље субјеката грађанског права. Начело аутономије воље пак одређује слободу уговарања. Уствари рећи „слобода“ уговарања je плеоназам уговор без слободе, без слободне иницијативе равноправних субјеката да га закључе или не и није уговор. Дакле, две основне установе грађанског права су грађанскоправна својина и уговор. Но ове две основне установе у нашем социјалистичком грађанском праву нису више истоветне са својином и уговором класичног римског и буржоаског права, иако су у суштини остале сличне. Разлика je у ограничењу својине и уговора. Шта je разлог и смисао тога ограничена? Одговор треба опет наћи у економској бази. Ограничена грађанскоправне својине и уговора извиру из ограниченна робне привреде у нашем друштву и потчињаванна те привреде плану. Постоји паралела између ограниченна робне привреде планом и ограниченна грађанскоправне својине и уговора јавним правом. Јер правна надградња оних привредних односа које не обухвата робна привреда него план јесте јавно (уставно, административно, финансиско) право. У области својине ова паралела се правно јасно изражава: друштвена својина има две компоненте, јавноправну и грађанскоправну. Јавноправна компонента друштвене својине непосредно изражава оне планске „инструменте“ (доприноси друштву, надзор и наменско коришћење друштвених средстава и т.сл.) који ограничавају право коришћења као правни израз робног вида друштвених средстава. У области уговора, у нашем праву ограниченна се не испољавају тако непосредно. То су разна ограниченна уговора у грађанском праву ко ja се правно различито испољавају али која су одређена и усмерена јавноправном компонентом друштвене својине. Уствари процес ограничавања својине и уговора срећемо већ у буржоаском праву. Он иде упоредо са потискивањем либералне капиталистичке привреде, јачањем монополског, финансиског капитала и најзад појавом државног капитализма. Буржоаска грађанскоправна литература много пише о ограничењу својине у капитализму (тако да неки писци сматрају да тамо више не постоји приватна својина у класичном смислу, по некима она je чак постала социјална функција), као и о такозваној „социјализацији“ права уопште. А „социјализација“ права у крајњој линији испољава ce y ограничавању слободе утоварања у разним видовима и из разних разлога. То ограничавање уговараша иде и тамо упоредо са ограничавањем својине. Ипак ограничавање права у горе изнетом смислу разликује се код нас квалитативно од ограничавања у буржоаском праву; социјалистичка економика, интереси трудбеника који у разним областима самоуправљања у нашем друштву долазе до изражаја и који дају

457

ДИСКУСИ JA