Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

469

3. Остаје нам још трећа трупа прописа у позитивном кривичном праву који се односе на новине у кривичном праву као кривичног права једне социјалистичке државе. И овде ћемо дати само један преглед важнијих питања. На прво место долази, по нашем мишљењу, матери ј алии појам кривичног дела и уопште материјална концепција у кривичном праву. Друга законодавства не одређују појам кривичног дела, остављајући то питање теорији. Позитивно кривично право поклања велику пажњу овом питању. Било као потврђивање материјалне концепције у кривичном праву било као постављање поузданог критеријума за разграничење кривичних дела од осталих кажњивих дела. Општи део Кривичног законика од 1947 одређивао je потпуну дефиницију материјалног појма кривичног дела у чл. 3. Данашњи Кривични законик даје само општи материјални појам кривичног дела у чл. 4, као друштвено опасног дела, али се потпуна материјална дефиниција кривичног дела може извести на основу одредбе чл. 1. Материјални појам кривичног дела нарочито долази до изражаја у чл. 4, ст. 2, по коме незнатна друштвена опасност искључује поста јање кривичног дела. Матери ј алии појам кривичног дела у позитивном кривичном праву одликује се у два правда, пре свега што се одређује у самом закону, а затим, што се одређује као друштвено опасно дело у односу на одређено друштво и државу. Другу битну особеност позитивног кривичног права налазимо у објектима кривичноправне заштите одређеним у чл. 1. Поста je извесни групни објекти кривичних дела који су типични за позитивно право јер произилази из основа друштвеног и државног уређења наше државе као социјалистичке државе. То су објекти код кривичних дела против народа и државе, код кривичних дела против радних односа, код кривичних дела против народне привреде и кривичних дела против оружаних снага. Друштвена имовина je сем тога објект заштите код имовинских кривичних дела, али сем једног кривичног дела пљачке, сва остала имовинска кривична дела су иста као и у погледу приватне имовине. Код неких кривичних дела формални објекти кривичноправне заштите су исти као и у другим правима, али се он разликује по природи односа који одређују њихов материјални појам. To je, например, случај код кривичних дела против службене дужности. Код осталих кривичних дела објекти кравичноправне заштите су исти као и у другим правима. 4. Најзад, остаје да се види став нашег кривичног права у погледу сврхе кажњавања, интензитета репресије и односа репресије и превенције. Из члана 3 Кривичног законика, који одређз'је сврху кажњавања, произилази да позитивно кривично право подвлачи подједнаку важност како опште тако и посебне превенције као сврхе кажњавања. Интезитет репресије у свои развоју стално показује тендеицију напуштања репресије као јединог средства борбе против криминалитета и проширивэвьа система превентивних мера у цшьу отклањања узрока криминалитета.

Др. Јанко Ђ. Таховић