Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ БОГИШИЋЕВЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЗАКОН О БРАКУ У ЦРНОЈ ГОРИ

У Богишићевој библиотеци у Цавтату наишли смо на материјап који пружа податке о припремама за кодификацију породичног права у Црној Гори. Материјал се односи на брак, диобу и наслеђивање, тј. трупу фамилијарних права, како je називао Богишић, која није обухваћена Општим имовинским закоником за Црну Гору. Разлози због којих je Богишић издвојио породично право из имовинског кодекса нијесу непознати правној науци. Они потичу из одређеног схватања о подјели грађанског права, које je Богишић детаљније изложио y посебној расправи (1). Ипак, ми уз материјал о браку прилажемо и неколико Богишићевих биљежака из 1887 које су вјероватно и послужила као концепт поменуте расправе, јер у њима има неколико интересантних теза из области . породичног права које нијесу Обрайене у поменутој расправи (2). За разлику од материјала који се односи на диобу и наслеђивазье (3), материјал о браку није ни датиран, нити се из нега може закључити да ли je join ыеко осим Богишића учествовао у утврђивању основних принципа на којима je требало да буде заснован закон о •браку за Црну Гору. По свему судећЈи, ово није цјелокупан материјал који je био прибран и приређен за израду закона. То се види већ по томе што je Богишић у „изворе“, којима je требало да се послужи за израду закона, навео и неке „бшьешке које се ономадне учинише на ЕЬегушима“. Ми до тих бил>ежака нијесмо могли доћи, упркос нарочитом трагању. Поред тога, напоминемо да се, независно од овога материјала, у посебној кутији, налази једна фасцикла Богишићевих упоредних биљежака из неколико европских закона о браку, из којих се јасно види да их je Богишић консултовао баш за израду црногорског закона (4). Материјал није потпун. У нему недостаје неколико важних проблема из области брака (например, питане склапана бракова црногорских држављана са страним држављанима, закључена црногорских бракова у иностранству са црногорским и страним држављанима, итд.). Основни принципи материјалних и процесуалних прописа о бра-

(1) В. Богишић: О положају породиде и наследства у правној системи, Београд, 1893.

(2) Указујемо на алтернативни став по питаньу да ли je уопште „нужно узакоњавати правила о фамилији, диоби и наследству“, те, уколико се и прихвати потреба, „да ли сво фамилијарно право и то што je с њим спојено може бити кодификовано како остало грађанско право, или ту треба какав особити начин који боље одговара његовој природи“. Не би било немогуће да je баш због схватања да je унутрашнье породичне односе потребно препустити обичајима, упркос припремама знатног обима, одложена израда одговарајућих закона у Црној Гори. У биљешкама се помиње и правно-социолошки проблем постанка фамилије, улоге брака у заснивању породице, и смрти старейшие (оца) у погледу њеног престанка, итд. Радови ко je Богишић наводи у биљешкама употпуњују литературу и „изворе“ којима се Богишић користио за припрему законских пројеката из области породичног права. (3) Материјал о диоби и наслеђивашу претставља Богишићеве забиљешке о диску си ј и са састанака чланова комисије ко ja je била одређена за припрему и израду закона о диоби и наслеђивању. Комисија je била састављена од Балтазара Богишића, Ђура Церовића, Јована Лазовића, Гавра Вуковића и Јагоша Радовића. Одржала je неколико сједница у времену од 29 септембра до 8 октобра 1893.

(4) Ознака XXI, „Из Србије“, ф. 1 „Судски протоколи и билешке о наследству о браку и др.“. Уз неколико упоређеких одредаба италијанског. српског, руског, циришког. аустрпског, румунског и грчког закона о браку Богишић je нотирао шта би евентуално одговарало а шта не приликама у Црној Гори. Из овога се може претпоставити да су ове билешке саставни материал припрема за израду црногорског закона о браку.