Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

471

ку једноставно су, као што je случај у „схеми“, само поменути, остали неуобличени, илисузањих узета алтернативна решења, те их je зато немогуће узеги као дефинитивно утврђене и коначно прихваћене. Због тога материјал захтијева и нарочит начин коментарисаньа, који нам je овом приликом немогућ како због ограничености простора тако и због тога што нам je овдје основни циљ да научно ј јавности пружимо аутентичан материјал који претставља интерес и са практично-законодавног и теориског гледишта. Па ипак сматрамо да je и овдје нужно осврнути се на неке карактеристичне концепције ко je се уочавају из матери ј ала. Према основној схеми, закон je требало да садржи матери јалне и процесаулне прописе о браку у његовом најужем значењу. Имовинска права мужа и жене Богишић je изузео с нарочитом напоменом да њих треба регулисати „у особиту закону“. Из одговарајућег материјала види се да je Богишић имовинске односе мужа и жене намјеравао обухватити законом о диоби и наслеђивању (5), као унутрашње имовинске односе кућне заједнице. Упоређен с Општим имовинским закоником, овај материјал пружа податке о интересантној концепцији Богишића о детаљнијој подјели не само грађанског права уопште, него и гране породичног права. Оваква концепција, била она теориски оправдана или не, даје основ за дискусију, чак ако се посматра и са становишта фактичког стања ондашње Црне Горе. Имовинска права мужа и жене не наступају увијек и исюьучиво фактичким моментима који доводе до диобе и наслеђивања (разводом брака, раставом заједничког живота, смрћу једнбг супружника, итд.), него, као што показује пракса, започивьу заснивањем брачног живота и могу наступати као проблем током његовог читавог трајања. Не упуштајући се у имовинске односе мужа и жене који проистичу из редовног заједничког привређивања (6), актуелност овога питања нарочито се види по питању права мужа и жене на располагайте женином особином. Под женином особином сматрана je имовина коју je жена удајом доносила код свога мужа из рода, тј. из њене родитељске кућне заједница у коју je она добијала ма по ком основу (на рачун удомљења, као дио који je добијала у диоби са сестрама, као наследник, или од поклона од родитеља, сродника, или ма којих лица, само под условом да je основ добијања морално и законски дозвољен био). У особину жене сматрана je и она имовина коју би жена донијела од имовине првог мужа као остојбину или дио који je добијала разводом брака са првим мужем (7). Жена je у принципу слободно располагала својом имовином и муж није имао право да противу њене воље на таквој имовини заснива макакве приватноправне односе. Муж такву имовину своје жене није могао ни задужити, ни умањити, ни продати (8). Међутим, с обзиром на породичне односе, муж je имао пра-

(5) У материјалу о диоби и наслеђивању предвиђена су посебна поглавља о диоби и наслеђивању мужа и жене. Уосталом, ова концецција изражена je у чл. GB7 Општег имовинског законика: „Какви су дијелови и друга права појединих кућана на нераздијељени домаћи иметак, ко и како управља заједничким послима у самој кући, као и све остало што се тиче унутрашњих прилика и веза кућне имовине са кућном чељађу, као и те чељади међу ce, биће изложено у посебном закону“.

(6) Задедница рада и привређивања домаће чељади je један од елемената кућне заједнице и по Општем имовинском законику (в. чл. 14, 686, 964; 966). (7) Државни архив у Цетишу, Сенат, Акта I 1875, извјештај капетана бјеличког од 12 маја, Сен. бр. 296 и извјештај Начелства бјелопавлићког од 3 марта, фасц. без бројева; Акта II 1878, Сен. бр. 770 од 21 дула и Сен. бр. 786 од 24 дула; Архив Историског института у Цетињу, исписи H. С. Мартиновића из Богишићеве библиотеке, Изводи из Протокола Сената, XV, 2, бр. 125.

(3) Исто, Наредбе и расписи 1872, Сен, бр. 677; Наредбе и расписи 1873, Сен. бр. 302; Акта I 1875, извдештад капетански од 13 дануара, Сен. бр. 15- и Кор. 15; Наредбе к расписи 1875, Сен. бр. 376 од 25 дула; Наредбе и расписи 1877, Сен. 6р. 21 од 15 дануара.