Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ФРАНЦУСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ

45

ђујем се да кажем, и тешкоћа овог питања, као што сте то већ могли уочити, посматрајући како се стручњаци приватног и јавног права узајамно нуткају кад je реч о посебним проблемима јавних предузећа која су на граници јавног и приватног права, желећи било да их прикльуче или да их одбаце из својих дисциплина. Исто тако овоме ce joui може додати да je проблем јавних предузећа, такав какав се поставља у Француској после кратко еволуције од једва десет година, можда јединствен, и да његове тешкоhe долазе управо стога што се тесно комбинује јавно и приватно, како у структури предузећа тако и у њиховом функционисању, мада се може већ рећи да се јавно право више одражава у организации док приватно право преовлађује у функционисању јавних предузећа.. Али, пре свега, шта je јавно предузеће? Исправно je приметити да наилазимо одмах на прву тешкоћу, у сваком случају на прву тешкоћу која се среће у француском праву. У Владином пројекту закона од 1948 била je дата једна општа. дефиниција. Овај пројект који je тежио да јавним предузећима да. положај, ако не једнообразан оно бар да одговара извесним општим правилима, усвојио je следећу дефиницију: „Јавно предузеће je правно лице са финансиском аутономијом, чији je капитал настао искључиво доприносима од стране државе у' новцу или у натури, намењујући их трговинској, индустриској или' пољопривредној експлоатацији“. Мора ce истаћи да ова дефиниција није никад званично била прихваћена пошто je израђени пројект статута од 1948, са различитим изгледима на успех, непрестано скидан с дневног реда па никада ни je ни донет. Међутим, ма колико ова дефиниција била уска, морамо констатовати да одговора у сваком случају тумачењу појма јавног предузећа које могу дати стручњаци јавног права. Приметимо одмах да ако ова дефиниција у правном погледу одговара тачно олређеном чињеничном стању, она никако не води рачуна о стварном значају интервенције државе у пословању индустриских и трговинских предузећа. Израз „јавно предузеће“ уствари се односи само на предузећа чији je капитал састављен искључиво од улога државе. Она самим тим искључује сва предузећа у којима су улози јавних колектива спојени са приватним капиталима односно многобројним предузећима позната у праву под именом „друштва мешовите економије“ (sociétésd’économie mixte). Ова друштва уопште нису обухваћена правилима јавног права, па према томе и не интересују непосредно оне који примењују ово право. Међутим, као што je јуче указано, примена приватног права у пословању ових друштава je веома сложена. Присуство државе као акционара и то најјачег акционара, који каткада има чак и до 95% од акција друштва, даје овим друштвима посебно обележје које има за последицу да често своди на просту фасаду примену правила трговинског права.