Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1958, page 528

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТ.А

Овогодишњи курсеви обухватали су програм прве године Факултета, на коме студије треба да трају три године. Курсевима су биле обухваћене следеће области: 1) Општи увод у упоредно право, који се састојао из дванаест предавања посвећених историји и појму упоредног права, упоредном праву као инструменту правне културе, његовом односу према тумачењу права, историји права, социологии, филозофији права, сукобу закона, међународним односима, правним професијама, настави права и унификацией права; 2) Историка и филозофща, у чијим оквирима je осам предавања третирало развој правне мисли и права од антике до данас, као и хришћанску, муслиманску, индуску и кинеску концепцију права; 3) Велики савремени системи права, где je у близу 40 предавагьа врло детаљно и свестрано третиран проблем односа, с једне стране, система common law-a и система потеклих из римског права, и с друге, западних права и совјетског права, које je и то je једна од најкрупнијих примедби које се могу ставити на рад Факултета било узимано као синоним појма „социјалистичко право“ и требало, мада то ни je случај, да оличава право свих социјалистичких земаља; исто тако, дат je и увод у правне системе око 20 земаља односно трупа земаља. Поред ове три трупе курсева са општом тематиком, биле су организоване још две, на којима су расправљане специјалне теме: 4) Акционарска друштва, где je у оквиру девет тема, које су се тицале увода у право■акционарских друпгтава, јавног уписа, заштите мањине у друштвима, овлашћења органа друштва, одговорности управљача, надзора, злоупотребе личности, Holding- друштава и, најзад, национализације, дат на упоредноправној основи преглед целокупне проблематике акционарских друштава, онако како се она поставља у појединим земљама. Најзад, последней курс имао je за предмет 5) Европску заједницу за угаљ и челик (CECA); у неколико предавања изложена je правка структура ове Заједнице, њена правна личност у међународним односима и функционисање њеног Суда правде. Систем наставе био je срећно допуњен низом семинара и вет жби, на којима су слушаоци имали прилике да, путем дискусије са предавачима и руководиоцима научних радова, употцуне своја знања о појединим темама. —• Посебно je, ван оквира факултетског рада, био за професоре и слушаоце организован низ успелих предавања на теме из опште културе, историје и упознаваша Луксембурга. Библиотека Факултета, иако још релативно сиромашног књижног фонда, стварала je услове за употпуњавање и продубљивање знања стечених на предавањима и консултовагье неопходне литературе. Успостављању личних веза, као и стварању општег духа који je сједињавао професоре и слушаоце ових курсева, доприносили су бројни, добро организовани и врло занимл>иви излети који су омогућили упознавање ове мале и лепе земље, гьене природе, историских споменика и хшдустриских капацитета. Луксембуршка влада, као домаћин, пружила je новом факултету оптималне услове за рад. Те могућности биле су на најбољи и најцелисходнији начин искоришћене од стране декана Факултета, F. de Sola Canizares-a, иначе професора Правног факултета у Паризу и секретара Међунароцне академије за упоредно право, чијој се неуморној активности, организаторским способностима и неоспорној стручности има умногоме захвалити што je дошло до оснивања Факултета и успешног почетка његовог рада. Од југословенских професора на овогодишњим курсевима узео je учешћа Бор. Т. Благојевић, професор Правног факултета и ректор Универзитета у Београду, иначе члан Врховног савета Факултета за упоредно право, који je одржао два успела предавакьа: једно посвећено уводу у југословенско право и друго национализацији ak-