Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТ.А

Овогодишњи курсеви обухватали су програм прве године Факултета, на коме студије треба да трају три године. Курсевима су биле обухваћене следеће области: 1) Општи увод у упоредно право, који се састојао из дванаест предавања посвећених историји и појму упоредног права, упоредном праву као инструменту правне културе, његовом односу према тумачењу права, историји права, социологии, филозофији права, сукобу закона, међународним односима, правним професијама, настави права и унификацией права; 2) Историка и филозофща, у чијим оквирима je осам предавања третирало развој правне мисли и права од антике до данас, као и хришћанску, муслиманску, индуску и кинеску концепцију права; 3) Велики савремени системи права, где je у близу 40 предавагьа врло детаљно и свестрано третиран проблем односа, с једне стране, система common law-a и система потеклих из римског права, и с друге, западних права и совјетског права, које je и то je једна од најкрупнијих примедби које се могу ставити на рад Факултета било узимано као синоним појма „социјалистичко право“ и требало, мада то ни je случај, да оличава право свих социјалистичких земаља; исто тако, дат je и увод у правне системе око 20 земаља односно трупа земаља. Поред ове три трупе курсева са општом тематиком, биле су организоване још две, на којима су расправљане специјалне теме: 4) Акционарска друштва, где je у оквиру девет тема, које су се тицале увода у право■акционарских друпгтава, јавног уписа, заштите мањине у друштвима, овлашћења органа друштва, одговорности управљача, надзора, злоупотребе личности, Holding- друштава и, најзад, национализације, дат на упоредноправној основи преглед целокупне проблематике акционарских друштава, онако како се она поставља у појединим земљама. Најзад, последней курс имао je за предмет 5) Европску заједницу за угаљ и челик (CECA); у неколико предавања изложена je правка структура ове Заједнице, њена правна личност у међународним односима и функционисање њеног Суда правде. Систем наставе био je срећно допуњен низом семинара и вет жби, на којима су слушаоци имали прилике да, путем дискусије са предавачима и руководиоцима научних радова, употцуне своја знања о појединим темама. —• Посебно je, ван оквира факултетског рада, био за професоре и слушаоце организован низ успелих предавања на теме из опште културе, историје и упознаваша Луксембурга. Библиотека Факултета, иако још релативно сиромашног књижног фонда, стварала je услове за употпуњавање и продубљивање знања стечених на предавањима и консултовагье неопходне литературе. Успостављању личних веза, као и стварању општег духа који je сједињавао професоре и слушаоце ових курсева, доприносили су бројни, добро организовани и врло занимл>иви излети који су омогућили упознавање ове мале и лепе земље, гьене природе, историских споменика и хшдустриских капацитета. Луксембуршка влада, као домаћин, пружила je новом факултету оптималне услове за рад. Те могућности биле су на најбољи и најцелисходнији начин искоришћене од стране декана Факултета, F. de Sola Canizares-a, иначе професора Правног факултета у Паризу и секретара Међунароцне академије за упоредно право, чијој се неуморној активности, организаторским способностима и неоспорној стручности има умногоме захвалити што je дошло до оснивања Факултета и успешног почетка његовог рада. Од југословенских професора на овогодишњим курсевима узео je учешћа Бор. Т. Благојевић, професор Правног факултета и ректор Универзитета у Београду, иначе члан Врховног савета Факултета за упоредно право, који je одржао два успела предавакьа: једно посвећено уводу у југословенско право и друго национализацији ak-