Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДНОС КРИВИЧНОГ ДЕЛА ФАЛСИФИКОВАЊА СЛУЖБЕНЕ ИСПРАВЕ СА НЕКИМ БЛИСКИМ КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА

Кривични законик y чл. 319 предвнђа да службено лице које y службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе какав важан податак, или својим потмсом односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистиннтом садржином, илн које својим потписом односно службеним печатом омогући правл.ење службене исправе, књкге или списа са неистинитом садржнном, чини кривично дело фалсифнковања службене исправе, књиге нли списа. Ставом 2 истог члана инкрнмнннсана je и употреба од стране службеног лица y вртењу службе неистините службене исправе, књиге или спнса, као да су истините. Објект крнвичног дела je службена исправа, књига или спис, a извршилац може бити само службено лице. Иако су питања објекта и субјекта овог кривичног дела спорна како y теорији тако и y пракси (1 ) ми ce на њима нећемо задржавати, већ ћемо указати само на однос овог кривичног дела преча неким другим делима инкриминнсаним Кривичним закоником. 1. Фалсификовање из члана 319 и фалсификовање из чл. 306 Кривичног законика. У. судској пракси било je неколико шорних случајева о томе да ли je y конкретном случају реч о фалсификовању из чл. 306 или из чл. 319. Тако из пресуде Врховног суда HP Хрватске Кж-19/53 од 21 априла 1953 (2) произилази да преиначење, од стране службеника привредног предузећа, рачуна испостављеног истом предузећу y намери да ce такво преиначени рачун употреби као прави, не претставља кривично дело фалсификовања службене исправе из чл. 319, већ кривично дело фалсификовања исправе из чл. 306. Врховни суд je стао на становиште да чл. 319 не обухвата све случајеве фалсификовања исправа извршене од стране службеног лица, већ само тзв. интелектуално фалсификовање односно прављење исправе са неистинитом садржином. Да би било y питању фалсификовање службене исправе, књиге или списа, нужно je да je то фалсификовање (и то интелектуално) извршено од стране овлашћеног службеног лица y вршењу његове службене дужности. Међутим, ако je фалсификовање извршено од службеног Airipî' које није било овлашћено на прављење исправе, или ако није извршено y вршењу службене дужности.

(1) Тако док др. Ј. Таховић (Коментар Кривичног законика, Београд, 1957, с. £l2) сматра да je службена исправа јавна исправа издата заинтересовним лицима којој ce потврђује каква чињеница, по др. Б. Златарићу (Кризични законик y практичној примени, Загреб, 1958, св. 2, с. 622) појам службене исправе je шири од појма јавне исправе и он поред јавне исправе обухвата и сваку исправу издану y вршењу службе од стране органа друштвеног управљања привредних и друштвених организација, којом ce потврђују неке чињенице важне за имовинске односе y погледу друштвене имовиие, или чињенице које су важне за остварење извесних гтрава појединаца, Према пресуди Врховног суда HP Словеније Кж-816/55 од 20 јануара 1956 судских одлука, Боград, 1956, књ. I, св. 1) службена исправа je ~производ службеног пословања службеног лица које je према својој служби овлашћено на састављање такве исправе; она je према томе истинита исправа y коју овлашћено службено лице треба да унесе истините подтке. Службена исправа je према томе службена y односу на службено лице”. У погледу појма службеног лица y вези чл. 319 Кривичног законика видети др. Б. Златарић: ор. cit., с. 620 и дал»е. (2) ~Анали Правног факултета”, бр. 3/54.

175

СУДСКА ПРАКСА