Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈСУЛТЕТА

3. У области режима студија иови.статут пре свега уводи правило „година за годину , тј. студент који не положи све истште из године y коју je уписан закључно са испитним роком y октобру не може уписати наредну годину (чл. 62). Поред три редовна испитна рока: јунски, септембарски и јануарски, уведен je и допунски иопитни рок y октобру. У трме испитном року може студент полагати само поправни иопит из једног предмета y случају ако je положио све остале испите из године y коју je уписан. Осим тога, апсолвенти, поред наведених рокова, имају и слободне рокове y децембру и априлу. Напуштен je свстем групних истипа тако да ce испити из свих предмета полажу појединачно. ТРЕЋИ ИНТЕРКАТЕДАРСКИ САСТАНАК КАТЕДАРА КРИВИЧНОГ ПРАВА. У Сарајеву je y времену од 10 до 12 маја т. г. одржан интеркатедарски састанак катедара кривичног права правних факултета y земљи. Ово je трећи састанак те врсте који су организовале катедре кривичног права. Ранија два састанка одржана су 1956 y Загребу и 1957 y Бегуњама (HP Словенија). На овом састанку узели су учешћа претставници катедара кривичног права правних факултета y Београду, Загребу, Ј\зубљани, Сарајеву, Скопљу и Новом Саду. На дневном реду овога састанка као прва тачка налазило ce питање наставних планова и програма предмета катедре кривичног права на појединим факултетима. Уводну реч по овом питању дао je Сулејман Ресуловић, асистент Правног факултета y Сарајеву. У дискусији je изнето стање наставних планова, програма и начина извођеша наставе оредмета катедре кривичног права на појединим факултетима a затим је ово питање дискутовано с -обзиром на скору реорганизацију наставе на правним факултетима. Питање сарадње факултетских криминолошких института било je друго питање које je на овом скупу разматрано. Уводну реч je дала др. Катја Водопивец, научни сарадник Института за криминологију Правног факултета y Азубљани. У дискусији je изнето стање на криминолошким институтима при правним факултетима и указано на потребу интензивније сарадње и координације рада између криминолошких института. Као трећа и четврта тачка дневног реда овог међукатедарског састанка били су реферат др. Владимвра Бајера, редовног професора Правног факултета y Загребу, „Претпоставка окривљеникове невиности y југославенском кривичном поступку“, и реферат Мирослава Ђорђевића, асистента Правног факултета y Београду, „О неким проблемима одгсворности правних лица за привредне преступе“'. Читање ових реферата било je праћено дискусијом о проблемима. М. Ђ ПОСЕТА ПРОФ. JOAN ROBINSON ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. На позив Института за међународну политику и привреду боравила je средином марта месеца о.г. y Београду Џоан Робинсон, професор политичке економије универзитета y Кембриџу. Приликом свог боравка проф. Робинсон je одржала три предавања «з области теорије цена. Познати економиста и ван граница своје земље, праф. Џ. Робинсон показује нарочито интересовање за питања привреде социјализма. Она je и допутовала y Југославију са циљем да непосредно упозна привредни систем једне социјалистичке земље који ce разликује рд оног y СССР. За време боравка y Београду проф. Робинсон je посетила Правни факултет, где je y њену част организован састанак чланова Катедре за економске науке. На овоме састанку распра-вљано je о функционисању привредног механнзма Југославије, као и о некпм питањима наставе политичке економије на Унпверзитету y Кембриџу и Правном факултету y Београду.