Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ. Z. KOCZMARCYK-A HA ПРАВНОМ OAKY ЛТЕТУ У БЕОГРАДУ . У оквиру размене универзитетоких наставника југословенских и пољских универзитета, боравио je крајем марта 1960 y Београду Zxiistaw Koczmarcyk, професор историје државе и права Правног факултета y Познању. Приликом свога боравка y Београду проф. Ko-czmarcyk je y Општем семинару историје државе и права П-равног факултета y Београду, одржао предавање о „Постанку равофеудалне пољоке државе и њене најстариЈе престонице". Предавању проф. Koczmarcyk-a, после кога je вођена дискуоија, приеуствовао je, поред наставника и студената Правног факул ч тета y Београду, и известан број историчара из Београда. Чланови Катедре за историју државе и права искориетили су боравак проф. Koczmarcyk-a да са њим размене искуства о питањима наставе правне историје на правним факултетима y Познању и Београду. ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ. ЖАНА МЕЈНОА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. Средином априла месеца 1960 године, боравио je y Београду Жак -Мејно, профеоор факултета за правне « економске иауке y Лозани и Паризу. Поред прекаваиа, која je том ирнлнком одржао y другим установама, професор Мејгао je одржао и предавање на нашем факултету са темом; „Технократија и политнка". Поред наставника нашег Факултета и чланова Социолошког друштва, предавању je присуствовао и већи број друштвених радника. ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ. МОРИСА ДИВЕРЖЕА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. Морис Диверже, професор факултета за правне н ековомске науке y Паризу, био je маја т. г. y поеети Југославији као гост Савеза удружења правника. Том приликом одржао je на Правном факултету y Београду предавање са темом: „О политичкој и уставној ситуацији y Фрапиуској , Изврстан познавалац ових питања профеобр Диверже, побудио je велико интересовање својим занимљивим предавањем. После предавања професор Диверже je одговарао на постављеиа гаитања. ГОДИШЊА СКУПШТИНА СОЦИОЛОШКОГ ДРУШТВА HP СРБИЈЕ. У Београду je 16 и 17 маја 1960 одржана VI редовна грдишња скупштина Содиолошког друштва HP Србије. Рад скупштине развијао ce no секцијама: за општу теорију, за методолошке технике, за проблеме социологије рада и за социјалну патологију. У првој секцији, за општу теорију, саопштења су поднели: Чедомир Новковић (Привреда, заједница и појединац, мерење њиховог односа), др Војив Милић (Проблеми глобалног проучавања друштва), Алекеандар Тодоровић (Марксистичка социологија и њен даљи развој), др Радомир Лукић (Проблем динамичког проучавања друштвених појава). О проблемима методолошке технике поднета су четири саопштења: Мирослав Печујлић (Карактеристичне црте социолошког истраживања класа), др. Михаило Ђурић (Проблеми мерења -скалирања), др. Михаило Поповић (Тетника изучавања јавног мњења иокусвва из рада «еких института за изучавање јавног мњења), др. Цветко Костић (Значај судске праксе за социолошка истраживања). У секцији за социологију рада поднета су саопштења Крсте Килибарде (о истраживању проблема критеријума људске природе човека) и Милоша Илића (о предиспитпвањима свруктуре и мобилности радничке класе Juroславије испитивања Института друштвених наука y Београду). Секција за социјалну патологију имала je четири саопштења: др- Михаило Тзурић (Појмови теориски оквир друштвене дезорганизације), Ив Недељковић (Адаптација васпнтно запуштене деде одрасле без родитеља y домовима), Петар Козић (Неки аспекти криминалне ооциологије с обзиром на узрочност кримннала малолетника), Манојло Броћић (Општи осврт

245

БЕЛЕШКЕ