Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

246

ИРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

на неке егзогене факторе преступништва малолетника и на неке отворене проблеме y вези с тим). Саопштења која су поднели чланови појединих секција изазвала су врло живу и интересантну дискусију. Питања математичког третирања односа заједнице, приврсде и појединца, усклађивање рада информативних служби и јединствености информација са потребама глобалног истраживања друштва, затим односа стат.ике и динамике y проучавању друштвених појава и проблем прецизнијег одређивања појма промене била су y центру оажње чланова Друштва. Ништа .мањи интерес није био ни за питања методолошке технике, социологије рада и социјалне патологије. Дискусија ce нарочито водила око питања дефинисања појма мерења, ефикасност.и појединих техника истраживања, о проблему стварне и фармалне истине y судској пракси и односа ооциолога према том питању, дефинисања појма радничке класе y Југославији, проблема непотпуне породице као узрока деликвенције малолетника и др. Саопштења која су поднета као резултати емпириских истраживања (саопштења К. Килибарде, М, Броћића, И. Недељковића) претстављала су врло интересантан материјал који захтева даљу обраду али који je и y облику y коме je приказан привукао пажњу неким својим покушајима решења извесних питања. С друге свране, ова саопштења, ови покушаји групе младих социолога који су ce оријентисали првенствено на емпириска истраживања, показали су, што je y дискусији нарочито истакнуто, потребу превазилажења дескрипције y емпириоком истраживању и већег оријентисања ка теориској интерпретац.ији података. Високи квалитет и број поднетих саопштења, као и интересовање чланова Друштва за питања која су разматрана,' указала су на оправданост организовања оваквих научних скупова ссциалога, али и на известан недостатак интереса за овакве скупове y ширим круговима људи који ce баве социологијом. Другог дана рада Скупштине поднет je извештај Управе о активности Друштва y периоду 1959—1960. Дктивност Друштва састојала ce, пре свега, y одржавању стручиих састанака и организовању предавања. У току протекле године на стручним састанцима чланови Друштва поднели су саопштења y којима ce расправљало или о извесним теориским питањима или су изношени резултати истраживања код нас. Осим тога, одржан je и известан .број састанака на којима су чланови Друштва информнсани о стању социологије y другим земљама. Поднета су следепа саопштења: 1. др. Руди Суоек: Мотивација и еволуција ставова код омладине (према искуствима истраживања на Аутопуту), 2. Јелена Шпадијер: Социјално-психолошке карактеристике једне врупе алкохоличара, 3. Манојло Глушчевић: Печалбарство y Средачкој Жупи (антрополошко и социолошко нстраживање), 4. Манојло Броћић: Претходни резултати нспитивања л>убавног живота наше омладине, 5. Дискусија о књизи проф. др Радомира Лукића Основи социологије, 6. Упознавање чланова Друштва са радом IV међународног социолошког конгреса, 7. др. Михаило Поповић: Стање социолопије и социолошких истраживања y Француској, 8. Божидар Милић; Однос између социјално економског стања и исхране y Санџаку, 9. И. Сандерс: О иеким проблемима примењених социолошких истраживања, (предавање организовано y сарадњи са Етнолошким институтом САН), 10. др. Влада Рашковић: Преглед стања савремене британске социологије, 11. Милосав Јаиићијевић: Преглед стања савремене пољске содиологије, 12. Мирослав Печујлић: Промене y класној структури савременог капиталистичког друштва, 13. др. Михаило Тзурић: Друштвени изворн девијантног понашања, 14. др. Лхубомир Живковић: Неки проблеми социологије уметности, 15. др. М«лан Дамњановић: Социологија уметности и социологнзам. Друштво je такође одржало свечану седницу на којој je наш истакнути социолог и један од пионнра југословенске соцнологије села проф. Сретен