Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

311

жим отворених устаиова je више y стању да уч-ини него све друге методе, да ce затвореници врате y друштво бољи y физичком, душевном и моралном погледу него кад су дошли y завод. Ова мепода поступања има мање изгледа него све друге досад примењене да произведе штетна дејства на дух и карактер затвореника, које обично прате лишење слободе. Услед тога je и поврат код ових сведен на најмању меру. Затим, искуство je показало да већина од наведених преимућстава постоји и y односу на особље устаиове. Ово je cpehmije и y бољем моралном стању, па следствено томе боље испуњава свој задатак и врши васпитни утицај y нормалвијој атмосфери отворене установе, ослобођеној напетости и обичних покварености, него што je то случај y једној ненормалној средини неке установе ћелијског или затвореног типа. Даље, отварена установа пружа могућност затвореницима да приме чланове своје породице и пријател>е y много пријатнијим условима. Ове ce посете могу обављати y једној атмосфери ослобођеној оваке принуде и потпуно угодној. Због тога оне могу да имају повољан ут.ицај не само на пород!Гце затвореника, штедећи их једног сусрета који y другим усл-овима може за њих да буде мучаи. већ и на затворенике помажући им да одрже или поврате дабре односе ca својом породицом. 3a један великн број затвореника има мало ствари којима они могу да придају већи значај од ових одн-оса. Најзад, отворене установе су нарочито погодне за лица осуђена на кратке казне лишења слободне и она лица која су зашла y године или су слабог здравља. Тако ce помоћу ових установа y многоме могу да реше проблеми који ce постављају услед казни лишења слободе y кратком трајању, као и тешкоће y правилном раду завода. затвореног типа које настају због затвореника који су слабог здравља или су стари. Значајно je подвући да су на -поменутим међународним конгресима на којима ce расправљало о отвореним установама, била 'истицана преимућства наведених установа углавном баш од стране највиших руководиоца саме администрације о извршењу казн« лишења слободе. Тако Ј. Бенет (Ј. Bermet, Director U.S. Bureau of Prisons, Washington) сматра да je основна корист од отворених установа што оне „прекидају непријатељство према друштву које карактерише многе од оних који су дошли y сукоб са законом. Загвореник научи да ради и живи са другима, да цени потребе других особа h да влада својим жељама, Он учи да ce саобрази правилима одређеног друштва“ (31). За овим К. Скудер (К. Scudder, Superintendant, California Institution for Men, Chino, California) наводи; „Отворена поља, одсуство наоружаних чувара и постројавања y ред, овлашћење да људи иду на оброк и на рад без пратње стражара, помажу оваком лицу да поново стане

извршења казни треба да користи сва поправна, васпитна, морална, духовна л друга средства, као и све облике прмоћи којима може располагати, настојавајући да их примени сагласно потребама иидивидуалног поступања са делинквентима; 3) Режим извршења казни треба да настоји да умави разлике које могу да постоје између живота y затвору и живота на слободи, уколико те разлике теже да ослабе смисао за одговорност код загвореника или поштован>а достојанства његове личности чл. 58, 59 и 60 Ensemble de règles minima pour le traitement des détenus, Premier congrès des Nations Unies, A/Conf./6/l, p, 77. (31) J. Bennet: op. cit., p. 41.