Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДВОЈЕНОГ ЖИВОТА

319

живи одвојено од мужа и y случајевима кад он не нзвршава своје дужности према њој (2). Као што ce видн, на одвојенн живот жена има право, према наведеним законодавствима, само из оправданнх разлога, тј. из разлога прописаних y закону. To je логична последица правила по «оме муж одређује место заједничког пребивалишта као и немогућности да жена силом буде натерана да живи тамо где одреди муж. Поред ових случајева, до одзојеног жквота брачннх другова може доћи, y овим правима, и на основу пресуде о растави од стола и постеље a такође и за време бракоразводне парнице као и за време парвице по захтеву за раставу од стола и постеље. Овп случајеви одвојеног живота регулисани су посебним прогшсима. 3. По томе што je прнзнавао мужеву превласт над женом, бив. Српски грађански закокик, као и његов изворкнк Аустриски грађански законик, могу ce сврстати y исту групу законодавстава као и француско и кемачко. Обавеза кохабитације била je утврђена y § 108 бив. Српског грађанског законика. („Оба супружннка дужна су неразделно живетн"), али нзбор пребивалишта припадао je мужу („супруга je дужна свога мужа слушати [....] за њим ићи и где он за добро нађе с њим онде живети в. § 110 Српског грађанског законика). На сличан начнн регулише ово питање и Аустриски грађанскк законик (§ 92). Санкцнју женине обавезе да прати мужа налазимо y уредби од 5 фебруара 1857. која je додата уз §IOB Српског грађанског законика. Према тој уредби, нико не сме примити жену која je одбегла од мужа, осим родите.ва, сродника и месне власти али су к ови дужни да о томе, y року од 24 сата, известе полицију. Полиција јг дужна да н одбеглу ,жену и њеног мужа, без одлагања, упути надлежном пароху ради мирења и дал>ег поступка. У чл. 3 те уредбе каже ce да he жена морати да поступи по конзисториској пресуди којом би било одређено да ce одбегла жена има вратити своме мужу. Ако жена, ипак, не 6и то хтела, мужу није преостајало ништа друго до да тражи развод брака на основу § 94, т. 5, Српског грађанског законика, Осим случаја „одбегавања жене“', по Српском грађанском законику брачни другови су могли живети одвојено и на основу судске пресуде (§ 102). Овој мери прибегавало ce када ce развод брака тражио по члану 218 Закона о црквеним властима од 27 априла 1890. због немогућности заједничког живота. У оваквој парници je суд, пошто испита ствар, доносио пресуду да брачни другови живе одвојено пет година. Ако ce они y том року не помире, брак ће ce развести на захтев једног брачног друга (3). 4. Уважавајући чињеницу да би, без заједнице живота брак изгубио свој основни смисао, наше ново брачно право, поред осталих дејстава брака установљава и обавезу . кохабитације брачних другова. Али наше

(2) Тако, наиример, ако муж не врши своју обавезу полног општења ’a женом, ако не врши своју дужност помагања и издржавања жене, итд. В. G. Bipert et Ј. Boulanger: Traité élémentaire de droit civil de Planlol Réfondu et complété, IV. éd., tome I, Paris, 1952, pp. 608 —609.

(3) B. Г. Никетић: Грађански законик Краљевине Србије, протумачен одлукама одељења и опште седниде Касационог суда, Београд, 1909, с. 62.