Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

318

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДВОЈЕНОГ ЖИВОТА БРАЧНИХ ДРУГОВА

1чни другови живе y заједници. Зато ce брак и дефинише, пре свега, као заједница живота мушкарца и жене. Тиме ce, истовремено и објашњава шт-о je прво правило брачног права оно које ce односи на заједннцу живота мужа и жене.. Остварење овог правила, које иначе можемо наћи y правима свих зема.ва (1), зајемчено je y њима y зависности од начина на који je уређен правни положај мужа и жене. Али то правило, као и многа друга која налазимо y прописима што регулишу односе y браку и породини, више je y сфери морална него права. Ово видимо по томе што je готово потпун-о и готово свугде напуштена свака принудна мера која би натерала неко лице да живи са својим брачним другом, ако он сам то не жели. Ово je y највећој мери случај y правима’ оних земал>а где ce брак третира, пре свега, као закл.учен споразум између мушкарца и жене да живе заједно a логотово тамо где, као врховно начело, влада начело личне слободе и равноправности мужа и жене y браку. Али и y правима оних зема.ва која признају доминантан положај мужа y браку, нема више могућности да жена, противу своје во-\>е, силом буде натерана на заједнички живот са мужем. Стога je п y тим правима, као и онима где су муж и жена равноправни, одређена само посредна санкција за случај када један од брачних другова прекрши правнло о обавези заједничког живота. Према томе, нако постоји обавеза кохабитације, може ce догодитн да брачкн другови живе н одвојено. Размотрићемо како je ово пнтање решено y упоредном и нашем праву и испитатп каква дејства, y разним случајевнма, може имати чињеница да брачни другови не живе заједно. 2. По француском праву, на пример, муж одређује заједничко пребивалиште a жена je дужна да y њехгу са мужем живи (в. чл. 213 Француског грађанског законика). Исту одредбу садржи н немачко право (в. § 1354, ст. 1, Немачког грађанског законмка), као н швајцарско право (в. чл. 160. Швајцарског грађанског законика). Али y свим цитираним правима, жена може, y одређеним случајевнма, да одбије да живн y пребивалишту које je одабрао муж, (в. чл. 215, ст. 2, Француског грађанског законика; § 1354, ст. 2, Немачког грађанског законика; чл. 170. ст. 1. Швајцарског грађанског законпка). To he битп y случају ако je муж злоупотребио сврје право одређнвања заједничког пребивалншта, како ce то каже y Немачком rpahaHCKOM законпку, или ако жнвот y пребивалишту које je пзабрао муж, прсдставл,» за жену опасност „у фнзнчком или моралном погледу , како то стоји il Француском грађанском законику н најзад, ако су женино здравte, добар глас или напредак послова тешко угроженп y пребивалпшту које je одредко муж, што налазнмо y Швајцарском грађанском законику. напомињсмо да француска судска пракса иде и допуштајући женн да

(1) В. например, чл. 215 Франц>'Ског, § 1353 Немачког, чл. 159 Швајцарског, § 108 бив. Српског грађанског законика.