Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

66

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Скупштина у Остружници 1820, у молби У којој су истакнути српски захтеви, тражила je од Порте да Милоша призна и ферманом потврди за наследное кнеза (50). Пошто ни Акермавока конвенција, односно Оделити акт који се односи яа Србију није предвидев наследно кнежевско достојанство, Скупштина je поново 27 јануара 1827 поставила захтев Порти да се Милошу призна наследно кнежевско достојанство (51). Међутим, ни овај захтев Скупштине, као уосталом и низ других, нису том приликом испуњени. Чак Ни У првом хатишерифу од 1829 којим се Порта обавезала да испуни већи број српских захтева, није унета одредба о наследном кнежевском достојанству; зато je на јануарској Скупштини 1830, после формалне Милошеве оставке, поново у том смислу упућен захтев Порти. Конечно je одредба о наследном кнежевском достојанству унета . у хатишериф од августа 1830. Скупштинске одлуке о наследном кнежевском достојанству као и њени захтеви Порти да се ферманом потврди и призна кнежевско достојанство Милошу и његовој породици, значајне су јер су значиле корак дал>е у еманципацији српских органа власти од Порте. Скупштина je у неколико махова расправљала и о формирању Совјета. Почев од 1820, захтев за стварање Совјета био je постављан или од Русије или од старешина који су тим путем хтели да ограниче Милошеву власт. На новембарској Скупштини 1824 Милош je обећао старешкнама да ће образовати Совјет (52) Идуће године донета je одлука о образовању Совјета као највишег суда са 12 нахиских представника и са 2 оделења иностраних и унутрашших послова (53) Кнез je тада поставио и неколико чланова Совјета, док je остале совјетнике требало да бира скупштина. Међутим, они никад нису ступили на дужност (54). После Чарапићеве буее 1826 Милош je опет донео одлуку о образовању Совјета. Тада je била јасно одређена надлежност и регулисан међусобни однос Милоша и Совјета; но и овога пута Совјет je био краткое века. Када je кояачно одредба о стварању Совјета унета у хатишериф од 1830, морало се приступите остварењу ове одредбе, мада je кнез Милош одуговлачио да реши ово питање јер je било на линији ограничавања његове власти. На јануарској Скупштини 1834 било je опет речи о сгварању Совјета. У скупштинској беседи Милош je истакао да je најважније питање о коме Скупштвна треба да да мишљење „устројеније сваке струке народне, народних дела понаособ и заведенију закона у њима” (55). Сви послови ~правител,ства'' били би подел>ени у шест струка попечитељства, на челу с попечител>има. Скупштина je расправл>ала о Совјету и на Сретењској скупштини 1835 и фебруарској Скупштини 1839, поводом доношења Сретењског и такозваног Турсжог устава. 6. Скупштине су у овом периоду решавале я нека црквена питања и доносиле нормативна акте из те области. На Скупштини од децембра 1822, због честнх злоупотреба вишег свештенства, донете су неке важна одлуке у том сми-

(50) By к: Грађа., 174 —5. (51) Гавриловић: н. д., 111, X, 7. (52) Продановић: Историја појштичких странака и струја у Србији, Бео-

град, 1947, 58. (53) Потровић : Финансије, 591 —2. (54) Продановић; Уставне борбе у Србији, 29. (55) ДА НРС, Varia, KK/XL 91).