Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДЕЛ ATHO СТИ СКУШПТИНА У СРБИЈИ (1815—39)

67

слу. Тако je одређена годяппьа плата владикама у износу од 18.000 гроша, с тим што су митрополита добијали још 2.000 гроша годишње. Нормиране су цене услуга вишег свештеиства; например, за свештеника плаћало се 50 гроша, за освећење цркве 100 гроша, за пратње и молитве према погодби, итд. Неке црквене послове који су до ове Скупштине спадали у надлежяост цркве прошли су у надлежност „правительства"; например: давање парохија опд аренду и др. (56). Скупштина je допела одлуку о оснивању конзисторије свештеничког суда у Крагујевцу који би судно свештеницима; међутим, у важнијим случајевима «оначну одлуку би одобравала „врховна власт". Таксфе je донета одлука о плаћању архијерејског дуга Цариградској патријаршији. Обавештавајући београдске владике о скупштинск им одлукама, Милош пише: „На овакво моје и народа предложение потврђујемо у речевом собранију нашем, надам се да ће ce господа архијепископи наши драговољно сагласити с тим ваше, што ће себи труда заштедети, а особито избегнуты сваког угњетенија народа које je први злоупотребљенијама уведено било. На које молим господу архијепископе у яме држанога собранија нашего да се објасне писмено или у противном случају да се постарамо познании нам путем ово дјело окончати"(s7). Донете одлуке нису наишле на добар пријем код вишег свештеиства, што je и разумљнво јер су у извесној мери онемогућавале даље алоупотребе. 1825 укинуте су неке одлуке и донете нове (58). Фебруарска скупштина од 1834 требало je да се изјаони и о архијерејоком дугу, које су дуговале нахије a присаједињене на основу хатишерифа од 1833. Милош je обавестио Скушптину да шест припојених нахија дугује „великој цркви више од 120 хил>ада гроша". Одлука није донета на овој Скупштини него на једној од каснијих. Спасовској окупштини 1837 поставлен je захтев од стране српских архијереја за повећавање суме новца која ce плаћала aa венчаницу од 3 гроша на 2 цванцига, с тим што би ce један цванциг плаћао протејереју a један свештенику. Ово повећање образлагали су падашем вредности новца „јер због побијеног новца пење се и самим слугама по сели плаћа, тако да што су оваковя пре яеког времена за 100 гроша годишње могли се имати, сад по 200 и 300 гроша добивају" (59). Скупштина je одбила захтев београдских архијереја о повећању венчанице од 3 гроша на 2, односно 3 цванцига. Међутим, на поновљени захтев архијереја кнеэ Милош у одговору на н>ихов захтев. допушта могућност повећања износа за венчаницу, уколико народ добровольно то учини (60). Делатност скупштина за време прве владе Милоша Обреновића била je усмерена на решавању разноврсних питања која су била на линији дал.ег развоја и јачања српске државе. Скупштине у овом периоду врше улогу централизаторске я „државотворне" политичке силе. Као централни колегијални орган власти оне решавају заједничку проблематику читаве Србије. Решаваљем из једног цен-

(56) Грађа, И, 392—400. (57) ИСТО, 422—424. (58) Бук; Грађа, 194 —7. (59) ДА НРС, Совјет, 1837, Но. 267. (60) ДА НРС, Совјет, 1837, Но. 267.