Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКОА

263

до 23 септембра 1959 „[...] у удруживању и завери којима су се неоправдан» охраничавали међудржавни промет и тршвина речении електричним конттролним уређајима [..Наводи се да су тиме прекршили § 1 Шермановог закона коди гласи: „Сваки уговор, удруживање у облику труста или на други начин, односно завера, кодима се ограничава промет или трговина међу поз единим државама {државним g единицами САД-МС), односно са страшим зешьама, прохлашуде се незаконитим [...]. Свако лице које закључи било какав уговор или које учествује у некой удруживању односно завери, које § 1-7 овог Одељка лроглашују незаконитим, смадраће се кривим за преступ те ће се, по доказаној кривици, казнити новчаном казном не еећом од $ 5.000, или лишењем слободе у трајању до дедне године, или и дед ном я другом казном, према оцени суда” :(8). Оптужени и „ко-завереници” су, према олтужници, остваривали удруживање и заверу путем оталног спюразумевавьа, договарања и синхронизованог иступагьа на тржишту. Основна обележда ове ньихове задедничке акције била су: (а) да се подижу и одржавају цене, рокови и услови продаје електричних контролних ypeîgaja; i(6) да се међу собом врши расподела посла око испоруке поменутих уређаја органима савезних, „државних” и локалних власти; (в) да се органима савезних, „државних” и локалних власти, приватним индустријским корпорацијама и предузимачима широм Сједињених Држава подносе понуде сачшьвне по претходном тадном договору, понуде од кодих се касније није смело одступати и (г) да се другим произвођачима електричне опреме не продаду неке врсте електричних контролних уређаја, однооно невм саставни делови за ове уређаје. У тач. 16 овот дела оптужшще описује се на који су начин вршене иншриминисане радње и наводе докази за учињење кривичних дела. Тако се, на пример, у вези са радњама под <б) [међусобна расподела посла] наводи да су се представници оптужених предузећа састајали повремено и одређивали процент вредности посла, који отпада на овако подедино „ангажоваво” предузеће. У складу са тим процентом сваки je оптужени подносио своју понуду органима савезних, „државних” и локалних власти (General Electric 39°/о, Westinghou.se 35%, I-T-E 11%, Allis-Chalmers 8%, Federal Pacific 7%). При свему овоме оптужени су настојали да стварно отклоне међусобну конкуренцију како би остварили што већу эараду и да истовремено створе утисак у давности да међу њима нема договора, тј. да постоји конкуренција. Ово друто ради тога да би избегли гоњење по антитрустовским законима коди од пословких људи вахтевају „попггену” борбу у условима слободне конкуренције и слободног приступа на тржиште за све. Овај привид конкуренције у нуђењу цена оптужени су постизали путем система цикличне ротациде. Наиме, периодично свака од оптуже-

(8) с. 647 , 26 Stat. р. 209, 15 U. S. С. Законом о пооштравању кривичних казни по Шермановом закону, који je санкционисан 7 јула 1955, поменута горња граница новчане казне иде до $ SO.OOO Public baw No. 135, Ist Session, 84th Congress, U. S. Stat. L., vol. 69, p. 282.