Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

273

ПРИКАЗИ

називе („Природа и функције трава”, „Амерички травни систем”, „Увод у право”, „Право и друштво” и сл.), посебне методе извођежа наставе и специјалну садржину и карактер уџбеника, итд. Итак, још увек се као једно од најважнијих питања поставља изналажеже најбоље оразмере између апстрактно-теориоких разјашжежа и крнкретног, илустративног материјала. Водећи рачуна о томе, професор Харвардскот Универзитета, X. Ђ. Берман, аутор једне од најугледнијих студија на западу о совјетском праву <1), објавио je недавно свој уџбеник под насловом Природа и функције права. Уџбеник je оцењен као један од најуспелијих покушаја да ce задовољи низ нимало простих захтева кад се приступи изради приручника за студенте-направнике. Сем тога, ова књига може се узети и као пример типичног америчког увода у правые науке који се веома разликује од одговарајућих евроооких, па и наших, курсева и уџбеника и због тога заслужује посебну пажжу. I. Кратки уводни део уцбеника (с. 3—52) садржи обавештежа о стажу, потребама и разлозима наетојажа да 'се трошири правничко образоваже, a такође и кратку скицу стзндардних схватажа у САД о природи права и жеговој функцији у друштву. а) Одавно je констатовано да постоји очигледан раскорак између стварног значаја права у друштву, непосредног учешћа свих људи цивилизовашгх земаља у свакодневном нравном животу, с једне, и релативно уског правног образовања, с друге стране. Може се рећи да постоји скоро потпун лаицизам, чак и код универэитетоки образованих људи: они су нуепоредиво солидкије обавештени о разним другим предметима (филозофији, историји, економији, ооциологији и сл.) него о резултатима правних наука. Наравно, то има низ негативних последица ко je се моpajy отклажати на сходан начин. Управо зато je неопходно ширеже правног обраэоважа и изван уског круга стручних правника. Ошпти смисао тог образоважа састоји се у томе да се покаже шта je правки систем и у чему je својеврсност правног резоноважа; да се допринесе потпунијем разумеважу политичких институција и вредности америчког друштва и међународне заједнице; да се обогате и прошире општи хоризонти и знање образованих људи; да се подстакне интаресоваже других научних дисциплина за право; да се учврсте осећање и мерила правде код што ширек броја припадника заједнице, итд. С обзиром на то, неопходно je бар ствараже добрих клијената- орава кад в-ећ није могуће претвараже свих људи у правне стручжаке. А то значи да, поред одређених општих знажа, грађани треба да имају и извесна техничка знажа о начину функционисања права, односно да сагледају значај и корисност правног резоновања. б) И поред тога што се на ограииченом простору шије могао упуштати у разматраже низа тешких проблема о појму права, Берман je изванредно пластично и јасно, у најнраћим потезима указао на природу феномена права. Он најпре истине да треба одредити дефиницију права, било да. она пружа јвдну хипотезу о природи права, било да се појављује као крајжа тачка истраживажа, али у оба случаја двфинмцијом ce сутерира одређен метод анализе права. Но, дефинисаже права je тешко зато што je реч о изванредно сложеној појави, затим што на то утичу идеолошка оцредељежа, па и схватажа оних који формирају правки систем, и то не само службених органа него и свих грађана. Писан; наглашава да су неприхватљиве три традициокалне теорије права прва, кјоја инсистира на вези права и морала, правде и сличних иатешрија; друга, која наглашава да се извор и санкција права налазе у државној власти; трећа, која схвата право као произвол развоја и духа културе целокупзне заједнице.

(1) H. Ј, Berman: Justice In Russia An Interpretation of Soviet Law, Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1950.