Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Берман посебно указује на недостатак нормативистичких схваташа права. Право није прост скуп специфичних правила већ je оно далеко сложеније. Тако схваћено право се може дефинксати као „институција у смислу једног интегрираног модела или процеса друштвеног понашања и идеја” (с. 8). Свако организовано доуштво оадржи низ различитих институција и поредака у којима се испољавају одшварајуће врсте економске, политичке, релиписке и сл., акција и мишљења људи па се заједно с шима пој|ављује и право као специфичан поредак. „Право je један облик друштвеног лоретка; правни поредак je значајан облик одржаавња друштва као целине” (с. 9). Без права, ма и у најрудименгарнијим облицима, друштво се не би могло формирати, .Право je један од најважнијих фактора одржаваша одређеног друштвенот поретка. Следствено томе, право има низ специфичних характеристика: оно je један од најважнијих инструмената друштвене контроле; оно пружа, уз јзвну подршку, легално решечье постојећих сукоба; оно je врло рашчпањвно и захвата готово све најважније области друштвеног живота; оно садржи тенденцију ка генерализацией; најважнија je, пак, његова особина веома развијен формализам, прецизност и уређеност сваке институције и по томе се оно одмах разликује од разних спонтаких поредака (на пример, обичаји, навике, итд.). Што се тиче подлоге на којој настаје, право није искљ-учиво израз сарадње, али ни присиљавање једних људи од стране других; оно има у ствари обе те характеристике. Зато оно може бити створено од стране државне власти, али оно може и самстално поницати из културе дате заједнице па и из свести људи. в) С обзиром на такво схватагье природе права, Берман на сходан начин објашњава и функције права у друштву. Он наглашава да се кпецифична природа права далеко више испољава кроз функције него кроз начин његовог стварачьа, његовог порекла, или пак начин санкционисагьа. Попгго je констатовао да je право посебна врста институционаляог процеса и моделирања друштвеног поретка, Берман сматра да су постављени подесни темељи за анализу друштвених функција целокупне плавне активности. При том он полази од ошптег појма функције одређене појаве, којег je y најновије време утврдио истакнути социолог Р. Мертон (2). Термин „функција” много се користи у биолошким и математичким наукама, одакле je и доспео у друштвене науке. Стога и друштвене науке користе овај термин у смислу који je приближан оном у биологији, а найме да je „функција” виталши или органоки процес посматран с обзиром на то како утиче на одржавачье датог организма. Сваки орган у телу има неку одговарајућу функцију. Одатле произлази ова дефиниција: „Под друштвеном функцијом права подразумева се тенденции а права да допринесе одржавашу друштвеног поретка” (с. 32). Таквом дефиницијом истовремено се скреће пажња на недостатке употребе термина „задаци” права: найме, тиме се указује на то да у функцији права треба разликовати оно што се жели и антиципира од оних конзеквенци које настају независно од воље оних који стварају право и чьиме се користе. Зато, кад се говори о „задацима” права долаэи се у оитуацију као кад би се говорило о „задацима” срца у организму. С друге стране, постоји такође и аналогија с биолошким функцијама утолико што, као што je речено, служи одржавању друштвеног поретка, тј. као чзроцеса интегрирагьа и хармонизованьа друштва узајамним дејством њетових различитих делова. Међутим, није право безусловно, увек и у свим својим делсквима „функцион-ално” у овом смислу, јер чишеюще показују да оно може изазвати и неред, дезинтеграцију и дисконтинуитет у неком друштвеном лоретку. Наравне, утврђивање шта спада у функцију а шта не, представлю врло тежак проблем за науку.

(2) R. К. Merton: Social Theory and Social Structure. Glencoe, Illinois, 1957, pp. 20 seq.