Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЗБОР БИРАЧА И КОМУНА

441

то питање мора бити претходно претресено на збору бирача” (3). Разуме се, народни одбор мора да сазове збор бкрача и онда кад то затраже виши државни opraHi'i или одређен број бирача (негде једна петина а негде и једна десетина од целокупног броја бирача са одређеног подручја). Уколико се установи и грађанима постане јасно да по ј едини одборници или народни одбори не раде у интересу народа, да прекорачују своје надлежности, да врше злоупотребу функција ко je су им од стране бирача поверене, зборови бирача имају право да опозову и одборнике појединачно и народне одборе у целини. Међутим, констатовано je са најмеродавнијих места да збор бирача, иако једна од најважнијих установа у нашем демократском систему, није у њему све до данас у потпуности нашла своје место, није довољно учвршћена и изграђена у смислу ефикасног метода у раду народних одбора. Грађани, односно бирачи слабо се одазивају позивима на зборове, тешко се долази до потребив већине, у дискусијама се мало учествује, усмеравање и објективна критика рада народних одбора често изостају, конструктивни предлози се ретко подносе, итд. С друге стране, као што je уочено, испољио се и „немаран однос одборника и одбора у целини према својој обавези да полажу рачун о свом раду пред својим бирачима”. Тако je запажено да „има појединих одбора који месецима не сазивају зборове бирача, a нађе се и таквих који од избора до данас ниједанпут нису подпели извештаје о свом раду. Многи, пак, одбори уредно сазивају зборове бирача али на тим зборовима или не подносе никакав извештај о свом раду или су им извештаји неприпремл>ени, штури, празни” (4). Мада je ова оцена дата пре тринаест година и мада су се ствари у области односа између народних одбора и збора бирача од тада доста измениле у позитивном смислу, са исте стране je и недавно констатовано да ~у животу комуна зборови бирача имају већи или мањи утицај исюьучиво зависно од правилног или неправилног односа народних одбора општина или срезова према њима. Према свим подацима, констатација je тачна, иако зборови бирача спадају међу најстарије институције наше демократије” (5). На трећем конгресу Савеза комуниста Црне Горе констатовано je чак и то да je углавном због неактивности народних одбора (и комуниста у одборима) „рад зборова бирача у опадању, да стагнира и да се, и .поред низа побројаних задатака које могу и треба да решавају, често своди на формално и бесадржајно окупљање, што представља објективну основу за даље опадање ове веома важне позиције у механизму нашег социјалистичког демократизма” (6). На трећем Конгресу Савеза комуниста Босне и Херцеговине мада. je подвучено све „веће интересовање и утицај грађана на рад самоуправних органа комуне, који се остварују првенствено путем зборова бирача,” указано je да „у неким комунама има

(3) Миленко Хангрга: Организоваше и рад зборова бирача, „Народни одбор“, бр. 4 —5/50, с. 25.

(4) Милош Мннић: н, д.

(5) Милош Минић: Проблеми- развоја комуне (реферат са Четвртог конгреса Савеза комуниста Србије). Београд, 1959. Култура, с. 148.

(6) Филип Бајковић: О зборовима бирача (из реферата „О неким актуелним питањима друштвено-политичког система и економске политике“), Београд, 1959, Култура, с. 440.