Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

440

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тивитета јавних служби, својинске односе поводом новог система расподеле дохотка у неким облицима јавне управе, режим предмета друштвене својине који су досада били сматрани јавним добрима а сада истовремено постају основна средства одређених привредних предузећа (рецимо, јавни путеви у вези са Законом о јавним путевима од 12 јула 1961), итд. Но једна je ствар извесна: и они предмета и вредности у друштвеној својини који се присвајају путем јавних политичких права, који су дакле у области јавноправне компоненте друштвене својине, имају свога носиоца, онога који те предмете и вредности присваја. Ако и буде одумрла правна принуда поводом тог присвајања, ако и буде одумрло право својине, неће одумрети својина као економска категорија јер су својина и рад основне категорије друштва без ко je се људско друштво не може замислити. Како каже Маркс у Комунистичком манифесту (7): „Оно што чини одлику комунизма није укидање својине уошпте, већ укидатье буржоаске својине”.

Андрија Гаме

ЗБОР БИРАЧА И КОМУНА

Да би комуна кар ~основна политичко-територијална организација самоуправљања радног народа” и као „основна друштвено-економска заједница становништва њеног подручја” (1) остварила постављене цшьеве, неопходно je да и све оне институције на које се комуна при томе ослања одговарају улози и месту који су им у нашем самоуправном систему друштвено одређени. Досадашњим правним прописима предвиђене су као најважније две такве институције: збор бирача и локални референдум, поред, разуме се, савета грађана, разних комисија и одбора, одборничких трупа и других форума. Преко зборова бирача, због тесне везе између народних одбора и грађана који посредством свог бирачког права и дају одборнике у народно одборе, треба да се обезбеди неопходна контрола народа над радом тих одбора и при доношењу њихових одлука, као и при решавању разних важних проблема од општег знача ja. Другим речима, народни одбори, уз конкретно предлоге, иницијативу, подршку и контролу зборова бирача, треба да су „извршиоци воље народа” (2), његов инструмент на широком плану изградње социјализма у нашој земљи, подизању животног стандарда и културног нивоа народа потпуно демократским средствима без елемента политичког подређивања и бирократског однбса према грађанима. Зато су народни одбори обавезни да повремено „полажу рачуна” о свом раду зборовима бирача, да их сазивају кад год сматрају за „потребно и корисно да збор бирача претреса неко питање из његове надлежности [..,] или кад мора да реши неко питанье, а прописима je одређено да

(7) Изабрана дела, 1949, т. I, с. 28.

(1) Из Програма Савеза комуниста Југославије, Београд, 1958, Култура. с. 177.

(2) Милош Мпнић: О даљем развијању демократизма народних одбора. ~Црвена застава”, бр. 2/48, с. 23.