Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НА ЧЕЛО IГРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕН.А У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

685

мо да je y питању решење које je законито од почетна или je протеком одређеног рока санирано, конвалидирано. Ако постоји могућност употребе других ванредних правних средстава, ако за то постоје услови, нарочито ако постоји могућност оглашавања решења ништавим или могућност обнове поступка не долази у обзир примена овог ванредног правног средства. Интересантно je напоменути да у погледу процесне зрелости, решенье против кога се може употребити ово ванредно правно средство ЗУП не транш да je оно постало правоснажно или коначно него je довољно да je решење у питању постало извршно, што значи да се ово средство може употребити не само против коначног и правоснажног решегьа него и ггрема решењу против кога има места жалби па je чак жалба и изјављена али, по закону, не одлаже извршење. Ово je сасвим оправдано jep решења у питању могу постати опасна по одређене јавне интересе чим су постала извршна. ЗУП таксативно набраја разлоге из којих се може вршити одступагье од начела правоснаЖности применом ванредног укидања. Није, найме, довољно да се једно решење противи ма ком јавном интересу него само тачно одређеном јавном интересу, предвиђеном и обележеном у члану 267 ЗУП. Уколико овде и није одређеност у највећој мери потпуна то не значи да je реч о решењу које се доноси по слободној оцени него je у питању случај тзв. неодређених појмова чије утврђивање не спада у домен слободне оцене доносиоца решења него стоји у пуној мери, као део или елеменат законитости, под контролом судова при решаватьу управног спора. Да би сликовито обележили решеаа која се могу укинути или изменити у јавном интересу, иако су законита или накнадно конвалидирана неки писци називају таква решеша опасна решења. Овде се у правом смислу речи примењује у управном поступку клаузула rebus sic stantibus. Услови и околности под којима je решење допето и у ко ј има je било не само законито него и целисходно у многоме су се променили, те je решење постало неподношљиво, опасно по одређене, важне јавне интересе. Стога je нужно да се такво решење, делимично или у потпуности, уклони у циљу да би се отклонила опасност по одређене јавне интересе. Ванредно укидање може се вршити да би се постигла следећа два циља: (1) да би се отклонила тешка и непосредна опасност по живот и здравље људи, јавну безбедност, јазни мир и ,поредак или јавни морал; (2) да би се отклонио поремећај у народној привреди који би могао настати пзвршеььем или продужењем извршења једног решења. Опасност о којој je реч треба да je тешка, што je фактичко питаьье; опасност треба да je непосредна, што значи да одмах или ускоро предстоји. Све околности и чињенице које представљају такву опасност морају бити темељито испитане и утврђене a решење које се заснива на таквим чињеницама и околностима мора бити врло детаљно образложено. ЗУП прописује још један услов, найме треба да je ситуација таква да се отклањање опасности односно поремећаја не може успешно извршити на други начин него укидањем решења, делимичним или потпуним, којим се дира у стечена права. У духу ове поставке, закон прописује да се укидање опасног рошења не мора вршити увек у потпуности већ се то може учинити и