Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

395

УТВРЗИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМ AT A4 А

и документа, пронађено je око 20.000 оригиналних докумената из непријатељских извора, неколико хиљада фотографија о злочинима и злочинцима, као и веома рбимна окупаторска и квислиншка литература, штампа, плакати, итд. Треба посебно поменути да су и мисије и тимови Државне комисије у иностранству, а исто тако и њене делегације на суђењима у иностранству, прибавили многе значајне документе, извршиле саслушава и сл. Успешна делатност истражне службе била je организована и у заробљеничким логорима немачких заробљеника код нас која je довела до проналажења неколико крупних злочинаца и утврђивања појединости за низ злочина. У рад истраживања треба уврстити још и израду елабората и тематских реферата који су обрадили нека посебна питаша, нарочито неке масовне злочине, затим разна правка питања, као и нека предратна збиван>а која су претходила доцнијим ратним злочинима и сл. Овакви радови, од којих неки представљају солидне и документоване студије од трајне вредности, настали су делимично као резултат активности поменутих анкетних комисија а делимично трудом стручног апарата комисија. Укупно je израђено 170 таквих елабората. Важан посао била je и израда око 70 шематизама окупаторских и издајничких политичких организација, те војних и других формација. Такви шематизми су послужили за бол>е упознавање система ратних злочина, као и организације и хијерархијских односа у окупаторском и квислиншком апарату. Када су истражни радови обавл>ени, приступило се у сваком пој едином случају утврђивању злочина и злочинаца. Утврђивање je вршено у виду одлука и саопштења. Одлуке су биле форма за утврђивање индивидуалних злочинаца, те су садржале главне познате личне податке о злочинцу, сажети опис злочина и његову суштинску правку квалификацију, као и кратко навођење доказног материјала који je служио као основ утврђивања. Саопштења су се по правилу односила на масовне злочине са више криваца или трупе узајамно повезаних злочина, те су такође садржала сажети опис дела и главне податке о утврђеним кривцима. У току свога рада комисије су донеле укупно око 120.000 одлука којима je утврђено око 65.000 ратних злочинаца, издајника и народних непријатеља. Иако су одлуке требало да буду, по правилу, кратке и сажете, пружајући само prima fade доказе, неке од њих представљају опширне и студиозне радове, често са свим појединостима комплетних оптужница. Исто се може рећи к за већи број Саопштења. У делатност утврђивања може се донекле убројати и процена штете која je проузрокована неким злочинима. Та функција je постојала само у почетку рада комисија jep се ускоро показало да знатно успорава службу око утврђивања самих злочина. Она je дефинитивно напуштена када je образована посебна Комисија за ратну штету у чије основне задатке je то спадало. У извесној мери комисије су неко време имале и задатак спровођења Одлуке Председништва Авноја од 21 новембра 1944 о прелазу у државну својину непријатељске имовине, али се ни ова делатност комигија није нарочито развила jep je ускоро прешла на друге органе.