Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

од пре другог светског рата. То су биле у првом реду односне одредбе Хашке конвенције из 1907, нарочито Хашког правилника о сувоземном ратовагьу, затим Женевске конвенции е о рањеницима и болесницима, те о ратним заробљеницима (из 1929), Хашке декларације од 1899 и др. Како се пак међународно кривично право баш у то време брзо развијало и богатило не само декларативним и принципијелним материјалима, као што су одредбе о ратним злочинима у Московское декларации и Кримским одлукама, него и са изразито правним инструментима, као што су: Лондонски споразум од 8 августа 1945 и Статут Међународног војног суда у Нирнбергу, Закон број 10 Контролног савета за Немачку, и др., наша служба je у свои раду на истраживаньу злочина и злочинаца, а посебно и у свом раду око тражења изручења, у границама могућности, користила и односне одредбе новог међународног кривичног права из тих инструмената. Доста неодређена била je и ситуација у погледу процедуралних прописа у раду ове службе. Односни прописи из поменуте Уредбе о војним судовима и других закона нису могли бити у целости примењени на н>ен специфичен рад, те су могли послужити само као извесна оријентација. Исто важи и за процедуралне прописе предратног југословенског кривичног поступка који као закон вище није важно a чија су правила била скројена углавном за рад редовних истражних и оптужних органа и судова а не на посебну службу овакве врсте. Ни у међународном праву није било ослонца на неке јасне и одређене прописе него више на праксу која je тек настајала у другим земл>ама и службама сличне врсте. У след свега тога, комисије су свој посао вршиле на основу малобројних процесуалних прописа из Правилника НКОЈ, развијајући даље неку своју процедуру. Ближа анализа тако створених и примењиваних процедуралних прописа, донекле уједначених и кроз напред поменута општа упуства Државне комисије, у овом оквиру није могућа али такође заслужује да буде посебно проучена као једна од специфичности у раду те службе. У. Главни рад службе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача обухватао je три основне делатности: истраживање, утврђивање и извршење. Поред тога, рад je обухватао још и неке друге активности које су углавном извирале из предњих и у неку руку их допувьавале. Не улазећи у многе појединости, даћемо само неколико података који илуструју обим и природу тога рада. Државна, земаљске, покрајинска и остале комисије, прикупила су преко 900.000 пријава о ратним злочинима и злочинцима, које су им подпели оштећеници, преживеле жртве, породице настрадалих или други грађани. У границама могућности, код свих пријава je извршено проверавање у погледу њихове вредности и веродостојности. Записника о саслушањима сведока има близу 550.000, поред великог броја записника о саслушагьима самих криваца, записника о увиђају на лицу места, о ископавању масовних и појединачних гробаља, вештачењима и сл. Огроман материјал представљају и прикупљени документи из непријател>ских извора. Иако су окупатори и њихови помагачи настојали да пред свој коначни слом униште што више трагова својих злочина. па