Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

397

УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИ-НА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

чењу. Уколико ти успеси нису били већи, кривица није лежала на нашим органима него најчешће на поменутим тешкоћама од стране савезничких окупационих власти. Често су ове тешкоће морале да ce расправљају са владама односних земаља, као и путем гьиховог изношења пред КУН, ОУН и друга међународна тела. Билане рада око регистровања ратних злочинаца код КУН и њиховог изручења показују ови главки подаци: Код КУН за ратне злочине у Лондону наша Државна комисија затражила je регистровање близу 5.000 важнијих окупаторских ратних злочинаца као и неколико најважнијих домаћих ратних злочинаца и издајника. Од тог укупног броја КУН je прихватила и унела у своје регистре нешто мање од 2.700 злочинаца. Од савезничких окупационих власти у америчкој, британској и Францу ској окупационој зони Немачке и Аустрије затражено je изрученье око 520 злочинаца, одобрено je изручење 189, а стварно je изручено око 150, поред даљих 37 који су директно изручени од стране СССР и Мађарске где нисмо имали посебне мисије и тимове. Укупно je, дакле, изручено нешто испод 200 окупаторских ратних злочинаца. Затражено je изручење и 1.390 домаћих ратних злочинаца и издајника, одобрено je 278, а изручено од стране западних савезничких власти 139, као и 32 од стране совјетских, мађарских и аустријских власти, што свега чини 171 изручених домаћих ратних, злочинаца. Карактеристично je да je код КУН затражено регистровање 759 италијанских ратних злочинаца а ньихово изручење je тражено и од савезничких власти у Италији, но ниједно изручење није одобрено. Од затражених југословенских ратних злочинаца, који су се налазили у Италији, одобрено je изручење 183 а стварно изручено свега 11. Од осталих делатности службе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача треба још споменути следеће: Поред многостране и свакодневне сарадње са разним органима државне управе, о којој je већ нешто речено, посебно вал>а истакнути да je ова служба својим материјалима и сарадњом нарочито помогла у припреманьу суђења крупним ратним злочинцима и издајницима који су били ухваћени у земл>и или изручени из иностранства. Довољно je ако примера ради наведемо суђења домаћим злочинцима Дражи Михаиловићу, Славку Кватернику и дружини, надбискупу Степинцу, Рупнику и др., као и суђења крупним немачким ратним злочинцима: посланику Сигфриду Кашеу, генералном пуномоћнику за привреду у Србији Францу Најхаузену, гаулајтеру Фридриху Рајнеру, нацистичким генералима Леру, Данкелману, Фортнеру, Кнеблеру, Лончару, Најхолду, Оберкампу, Шмитхуберу, Мајснеру и многим другим високим немачким војним, полицијским и цивилним функционерима, затим групи крупних мађарских ратних злочинаца на челу са генералима Фекетехалмијем, Сомбатхељием и другима. Већина ових суђења обављена je 1946 и 1947, те су она у многоме осветлила не само личну одговорност поменутих и других злочинаца него и злочиначки систем фашизма.