Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Државна комисиј а учествовала je са својим материјалима и преко својих делегација на неколико суђења фашистичким ратним злочинцима у иностранству. На првом месту треба споменути делегацију Државне комисије која je учествовала цело време на процесу главним нацистичким ратним злочинцима пред Међународним војним судом у Нирнбергу и активно сарађивала са сва четири главна тужилаштва као и са делегацијама других земаља. Она je израдила и предала опширан извештај Међународном војном суду а после и допунски извештај који дају сажети преглед злочина нацистичке Немачке и њених органа против југословенских народа и грађана на основу материјала прикупљених до почетна 1946. Уз овај извештај дата je и збирка од 160 пробраних докумената и један документарни филм. Што се тиче осталих суђења, принципијелни став наше земље je увек остао на линији Московске декларације, тј. да ратним злочинцима треба да суде судови народа против којих су злочини учињени. Међутим, у низу случајева су савезничке окупационе власти донеле прописе и на основу гьих присвојиле право суђења извесним категоријама злочинаца, нарочито неких чији су злочини били вршени над припадницима разних држава. Неки од савезника (Енглези) донели су додуше правилник по којем у случају таквих суђења могу бити образовали судски колегијуми у којима ће учествовати, поред британских, и представници других савезничких земаља, али у пракси до таквих мешовитих судова никада нмје дошло него су савезничке власти само дозволиле да друге земље учествују у процесу са својим посматрачима и материјалима. Остајући при свом начелном гледишту, Државна комисија je ипак сматрала да je у интересу што правилнијег осветљавања злочина и што праведнијег кажњавања злочинаца да у таквим процесима учествује путем својих делегата и материјала. Имала je представнике при Америчком војном суду У Нирнбергу који je образован после завршетка рада Међународног војног суда а на основу Закона број 10 Контролног савета за Немачку, и који je одржао 12 великих суђења групама нацистичких ратних злочинаца. Дала je Своје материјале у процесу против немачких генерала који су вршили злочине у југоисточној Европи, посебно и у Југославији (Лист, Рендулић и др.), у процесу против руководилаца индустријског концерна 1. G. Farben, у процесу против трупе немачких дипломата (тзв. процес Вилхелмштрасе), у процесу против трупе руководилаца Гестапоа, у процесу против трупе злочиначких нацистичких лекара, итд. Имала je делегације и на неким другим суђењима пред америчким и британским судовима у Немачкој, тако у процесима против особља концентрационих логора у Маутхаузену, Дахау, Берген-Белзену, Флосенбургу и др. где су жртве злочина били и наши грађани. Била je представлена и на процесу против команданта логора смрти у Аушвицу који je вођен пред судом у Пољској. Упознавање јавности са злочинима окупатора и њихових помагача био je један од важних задатака Државне и земаљских комисија. У извршењу тога задатка Државна комисија je објавила 5 књига својих редовних Саопштвња о злочинима окупатора и њихових помагача. Од осталих из-