Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Рэд ове службе дао je и друге важне резултате, пре свега огроман прикушьени и у извесној мери солидно обрађени материјал који представлю веома богати извор за даље историјске, криминалистичке, криминолошке, социолошке, психолошке и психијатријске студије у вези ратних злочинаца и ратних злочина уопште а посебно злочина ко ј и су извршени над народима и грађанима наше земље. Можда je рад ове службе завршен нешто раније него што нам данас изгледа као целисходно. У след тога нису могли да се приведу крају неки послови, да се објаве даљи материјали, нарочито завршна и обухватна публикација о целом послу и његовим практичним и теоријским резуптатима, што би било од велике вредности. По завршетку рада комисија, архиве зема-тьских комисија (сем докумената из непријатељских извора и прикугиьене непријатељске литературе и штампе) предате су републичким јавним тужилаштвима, а архива Државне комисије делимично Савезном јавном тужилаштву а делимично Војно-историјском институту. У јавна тужилаштва прешао je и приличан број службеника комисија, те су их јавна тужилаштва користила за настављање рада по предметима комисија који су још били актуепни и у току. Велика грађа коју je прикупила служба за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача налази се данас у неколико установа и донекле je разврстана по другим критеријумима. То у извесној мери отежава њено коришћење за даље проучававье и обр'аду као целине своје врсте али не представлю битну сметњу. Тај задатак очекује наше историчаре и теоретичаре, нарочито стручњаке за најновију политичку и правку историју, као и за кривично и међународно кривично право. Дал>е проучавање и обрада ће показати све аспекте рада ове службе а пре свега гьен важан допринос брзом и ефикасном чишћењу наше послератне средине од злочиначких остатака фашизма, што je био један од значајних политичких, моралних и правних предуслова за учвршћење и брзу изградњу нашег новог социјалистичког друштва.

Алберт Вај с

ПРОБЛЕМИ АРОНДАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ У ПОСЛЕРАТНОМ ПЕРИОДУ

I. Питање комасације односно арондације землю као мање радикалног облика заокружавања поседа (1) није нимало ново. Већ у доба феудализма разбацаност парцела и традиционални тропољни систем са тачно утврђеним плодоредом, при чему општинска или сеоска заједница

(1) У литератури, а тако исто и у пракси, као што je познато, разликујемо тзв. радикалну или ширу комасацију (сепарацију или изоладију газдинстава), при чему се све расуте парцеле скупљају у један комплекс на коме су смештени и пољопривредни објекти и зграде за становање, и ужу, умерену комасацију или арондацију помоћу које се групишу растурене парцеле у један или више комплекса, али се при том не дира у постојећи систем кућа, привредних зграда, окућница и целог насеља. Код обе врсте комасација просецају се нови путеви и изводе се мање или веће мелиорације.