Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

413

АРОНДАЦИЈА ЗЕМЉЕ У ЈУТОСЛАВИЈИ

Као што je и раније подвучено. донекле je и разумљиво што се наша земља до 1953 није много бавила овим проблемом. Али ни после 1953, када се већ могло рачунати са тим да процес колективизације и социјалистичког преображаја пољопривреде неће теће тако брзо како су неки веровали, углавном ce није, све до 1959, приступало доношењу прописа и практичном спровођењу арондације земљишта индивидуалних газдинстава. Тек октобра 1959, као што смо видели у ранијим излагањима, доносе се прописи који предвиђају арондацију земље у корист индивидуалних сељака уколико су склонили уговоре о дугорочној кооперацији, Међутим, јасно je да je база за спровођење ове мере прилично уска, пошто виши видови кооперације, где индивидуални сељаци и одређене пољопривредне организације заједнички обрађују земльу, заједнички сносе ризик и деле приходе у сразмери дрема уложеном раду и средствима за производњу, а очигледно само они могу да буду основа за овакву арондацију, нису на нашем селу још толико проширени. Тако на овај начин само релативно мали број индивдиуалних власника може да се користи поменутим прописима и да тражи арондацију земље. Из свега овога произилази да би било нужно донети одредбе које би омогућиле спровођење арондације земљишта индивидуалних сељака на много широј бази него што допуштају садашњи позитивни законски текстови. Можда би се могло приговорити да оваква мера нема чисто социјалистички карактер, да би она водила ка консолидовању ситних сељачких газдинстава, да би допринела конзервирању постојећих односа на селу, итд. Међутим, ни рента која се у оквиру кооперације и ван ње, у случају обичног закупа, исшхаћује индивидуалним сељацима не представља, како наглашава Кардељ, никакву социјалистичку категорију него чак значи концесију социјалистичког друштва сељаку, па je ми ипак толерирамо, и то зато што она омогућује постепени прелазак индивидуапних сељака на позиције социјализма (17). Па чак ни саму кооперацију у пољопривреди ми такође не третирамо тако као да je она сама себи циљ и као да она сама по себи значи пут у содијализам. Ми сматрамо да je она само један од инструмената који he омогућити, олакшати и убрзати прелазак на социјализам у оквиру цољопривреде (18). Имајући све ово у виду, ми налазимо да се арондација земље индивидуалних сељака, пошто je јасно да она омогућава боље и рационалније искоришћавање пољопривредних површина, може посматрати као једна од мера ко ja доприноси повећању ратарске производите, повећању приноса по хектару, развитку сточарства, итд., и да би зато требало створити услове који he довести до њене шире примене. Реч je, наравно, о умереним облицима заокружавања земљишта који he довести до груписак-а многобројних ситних парцела индивидуалних власника у један или бар неколико већих комплекса. Све ове мере могу се комбиновати и са акцијом у вези са откупом земље коју сада спроводе земљорадничке задруге и пољопривредна добра и коју ће убудуће спроводити још у већој

(17) Едвард Кардељ: Проблеми социј алистичке политике на селу, Београд, 1959, с. 154, 155.

(18) Е. Кардељ: н. д., с. 296.