Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КООПЕВАЦИЈА У ПОЉОПРИВРЕДИ

415

КООПЕРАЦИЈА И УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Осврт па явка досадагиња искуства Стимулиранье кооперации е између индивидуалних пољопривредника и земљорадничких задруга, польопривредних добара и газдинстава, као управльача друштвеним средствима за производњу у пољопривреди, резултат je одређених погледа на проблем унапређења пољопривредне производите и социјалистички преображај пољопривреде уопште. Кооперација у пољопривреди je у суштини метод подизања пољопривредне производње и њеног истовременог подруштвл>авања без задирања у приватну свсјину на земљи. У том смислу она представл>а негирање схватања да се без укидања приватне својине на земљи и колективизације земље може унапредити пољопривредна производња. Једно извесно време оправданост колективизације земл>е у нашим научним круговима оспоравана je пре свега разлозима политичке и социјалне природе потребом одржања ј единств а радничких и сељачких маса, као и психологијом дугогодишњег беземљаша за кога су циљеви Револуције укључивали у себе и правило: ~3емља припада онима који je обрађују.“ Несумњиво je да су ови моменти од изванредног значаја али нису и једини. Овакво схватанье има иза себе и чисто економску, производну аргументацију. Наиме, полазећи од тога да се характер процеса производње у пољопривреди не исцрпљује у власништву на земљи, пошто: ~На характер и развитак пол>опривредне производње у условима социјалистичке државе ■ — перед земљишно-својинских односа одлучујуће утичу: обим, техничка структура и својински характер осталих средстава за производњу, пол.опривредне механизације, агротехничких средстава, па чак и карактер обртних средстава у процесу репродукције“ (1), јасно je да се једино колективизацијом земље од заостале и примитивне пољопривреде не може створити савремено организована полшпривредна производња ни извршити социјалистички преображај пољопривреде. Јер ~Стварна економска снага социјализма у области пољопривреде не састоји се у проценту колективизиране земље већ првенствено у конкретном уделу социјалистичког сектора у пољопривредпој производњи уопште, а посебно у већој продуктивности рада на социјалистичком сектору у поређењу са приватним. А све то не зависи толико од величине површина подруштвљене земље колико од својине, обима и техничког карактера основних средстава за производњу, то јест оруђа за рад. Када то не би тако било, социјализам би био могућ већ у Средњем веку 1 (2). У том смислу кооперација у пољопривреди значи и без колективизације земље подруштвл>авање производње и њен социјалистички преображај, јер значи подизање пољопривредне производное спајањем елемената приватног власништва земље, са друштве-

(1) Е. Кардељ: Проблеми социјалистичке политике на селу. Београд, 1969, Култура, с. 15.

(2) Исто, с, 13.