Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

416

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним средствима за производњу пољопривредном механизацијом, агротехничким средствима и друштвеним обртним средствима. Искуства стечена у кооперацији у пољопривреди током неколико протеклих година, као и постигнути резултати, потврдили су исправност ових схватања. Може се једино поставити питање: шта ако један део икдивидуалних произвођача упркос свих преимућстава које се кроз кооперацију пружају и после једног дужег периода времена одбија да на тај начин унапреди своју производњу. У таквом случају агротехнички минимум. представља нужну коректуру и допуну система кооперације. И даље не дирајући у својину на земљи, заједница се не може одрећи права да у општем интересу ради производње довољне количине пољопривредних добара ограничи ту приватну својину, налажући власнику земље одређене обавезе у погледу обраде, односно, ако он одой je да их испуни, стављајући његову земљу под принудну управу или на коришћење некој пољопривредно] организацији или другом пољопривреднику (3). На овом месту ми се нећемо упуштати у анализу резултата производив у кооперацији. Ограничићемо се на то да укажемо који су облици кооперације најчешће применьивани, анализирајући их пре свега са становишта подизања пољопривредне производње. I. Облици кооперације у пољопривреди. Позитивним прописима пмсу предвиђени облици кооперације. Интенција je била да пракса, дифереяцирагьем облика кооперации е скоро од уговора до уговора, сама издвоји најпогодније облике. Наводимо оне који су се до сада показали као најчешће примењивани: заједничка производила, контрахирање, кредитирањс, пружање услуга, двојна кооперација и закуп. У раДовима неких наших економиста среће се подела ових облика на „ниже“ и „више“, с обзиром на величину ангажовања друштвених средстава и степей модернизације производње. Горе дати редослед не зиачи градирање наведених облика у том смислу јер нам се чини да сам облик кооперације не може у свим случајевима бити довољно мерило за утврђивање стелена утицаја друштвених средстава у пољопривредпој производњи, будући да се кроз један исти облик може вршити квантитативно различит утицај. С друге стране, пракса je показала да су извесни облици међусобно тесно повезани. Штавише, неки се облици Јављају само у комбинацији са другим, a није ретка ни комбинација више облика кооперације. Тако je један од највише примењиваних облика кооперации е пружагье услуга индивидуалним произвођачима, с тим да се цена услуга има платити по обављеној жетви и то у производима, у ствари комбинација пружања услуга, кредитирања за износ обављених услуга и контрахирања произвола Према нашем мишљењу као основни критеријум за разликовање једног облика кооперације од других треба узети не натуралан облик кооперације већ начин на који су

(3) Оправданост оваквнх мера може плустроватн следећи податак. Према изворима земљорадничке задруге „Видојевица“ у Лешници, општина Лозница. ј едап хектар земље ове задруге био je у 1960. оптерећен са просечно око 34,000 динара различитих друштвених обавеза, па je ипак постигнута рентабилност производше Код индивидуалних произвођача оптерећеност се креће просечно око 13.000 динара по хектару а рентабилност производное код многих долази у питагъе. Из тога се види колико je производив код појединих од њих примитивна и заостала.