Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Ванредни правый лек странака јесте предлог за понављање поступка. Закон изричито овај правки лек ограничава на ситуације кад je одлуком суда поступай правомоћно завршея и на случајеве кад постоје законски разлози за понављање поступка. „Законски разлози предвиђени у чл. 381 Закона о парничном 1 поступку јесу по свои значају такве околности процесуалноправног и чињеничног карактера које су довеле до одлуке суда против које се употребљава понављање поступка као ванредни правый лек. „Поравнање, како je речено, није одлука а нити je настало у зависности од недостатака у поступку и од недостатака у процесу ' утврђивања чињеница. Поравнање je акт диспозиције странака којим оне преновом уређују своје односе, своја узајамна права и дужносты у погледу предмета спора у дотичној парници. „Обзиром на чл. 387 Закона о парничном поступку, суд кад по предлогу дозволи понављање поступка изриче да се укида одлука , донесена у ранијем поступку. По природи ствари так-во овлашћење не ■ може се дати суду у односу на поравнање које je уговор. Даље, кад : : се укине правоснажна одлука суд у поновљеном поступку изнова ; . расправља и суди о предмету раније парнице; уколико се поравнање" : побија из разлога што не испузьава материјалноправне претпоставке ; о ваљаности уговора, спор се ограничава на питање ваљаности порав- ■ нања као уговора а не проширује се на расправу о садржини правног : г односа и узајамних права и дужности странака који су постојали пре : ; : закљученог поравнања. „Пошто из наведеног излагања јаоно произилази да странци,.,, која je закл)учила поравнање, не стоји на расположењу никакав;* правни лек нити друго процесуално правно средство да у наставку л парнице довршене поравнањем побија закључено поравнање, а досле дно начелу да се странци ипак мора дати могућност заштите њених о правних интереса којк цроизилазе из правила имовинског права а по себно из правила која се односе на претпоставке о ваљаности уговора, следи као неизбежан закључак да странка може тужбом у парници i побијати ваљаност поравнања из разлога због којих се може побијати г ваљаност свакога другог уговора. Према томе, првостепени суд није.-з поступио противно одредбама парничног поступка кад je о ствари ма- теријално судио, а друтостепени суд je повредио одредбе парничног т поступка кад je не испитујући основаност и правилност суђења прво степеног суда одлучио да се првостепена пресуда укине и тужба од баци.“ (Збирка одлука, књ. VII, св. 1, одл. sр. 46).

Супротно предаем схватању, Врховни привредни суд je заузео став а да се постојање и правка вал>аност судског поравнања могу побијати само о предлогом за понављање поступка, Тужба која би имала такав циљ нијез допуштена. Ово гледиште изражено je у одлуци по жалби против првосте пене пресуде вишег привредног суда, којом je одбијен, као неооыован^ 7 ,! тужбени захтев за раскид судског поравнања. У разлозима, којима je моти—: висана пресуда Сл 793/58 од 29. априла 1959 каже се:

; ,Колико je суд првог степена хтео мзразити да се постојање ин правка ваљаност самог судског поравнања ко je су странке закључилевЈ и које je суд изрично или прећутно одобрио не може побијати туж —: бом, овај суд такво становиште прихвата као законито и правилно.:.о „Тужилац у жалби побија наведено првостепено правно стано--с виште, Указује на разлику која постоји између пресуде и судскогтс поравнања: окончание парнице одлуком суда заснива приговор право--с снажно пресуђене ствари, док у случају ако je парница завршена суд — f ским поравнањем нема места таквом приговору већ посебном, матери —;