Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Apr 01, 1964, page 174

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„Ванредни правый лек странака јесте предлог за понављање поступка. Закон изричито овај правки лек ограничава на ситуације кад je одлуком суда поступай правомоћно завршея и на случајеве кад постоје законски разлози за понављање поступка. „Законски разлози предвиђени у чл. 381 Закона о парничном 1 поступку јесу по свои значају такве околности процесуалноправног и чињеничног карактера које су довеле до одлуке суда против које се употребљава понављање поступка као ванредни правый лек. „Поравнање, како je речено, није одлука а нити je настало у зависности од недостатака у поступку и од недостатака у процесу ' утврђивања чињеница. Поравнање je акт диспозиције странака којим оне преновом уређују своје односе, своја узајамна права и дужносты у погледу предмета спора у дотичној парници. „Обзиром на чл. 387 Закона о парничном поступку, суд кад по предлогу дозволи понављање поступка изриче да се укида одлука , донесена у ранијем поступку. По природи ствари так-во овлашћење не ■ може се дати суду у односу на поравнање које je уговор. Даље, кад : : се укине правоснажна одлука суд у поновљеном поступку изнова ; . расправља и суди о предмету раније парнице; уколико се поравнање" : побија из разлога што не испузьава материјалноправне претпоставке ; о ваљаности уговора, спор се ограничава на питање ваљаности порав- ■ нања као уговора а не проширује се на расправу о садржини правног : г односа и узајамних права и дужности странака који су постојали пре : ; : закљученог поравнања. „Пошто из наведеног излагања јаоно произилази да странци,.,, која je закл)учила поравнање, не стоји на расположењу никакав;* правни лек нити друго процесуално правно средство да у наставку л парнице довршене поравнањем побија закључено поравнање, а досле дно начелу да се странци ипак мора дати могућност заштите њених о правних интереса којк цроизилазе из правила имовинског права а по себно из правила која се односе на претпоставке о ваљаности уговора, следи као неизбежан закључак да странка може тужбом у парници i побијати ваљаност поравнања из разлога због којих се може побијати г ваљаност свакога другог уговора. Према томе, првостепени суд није.-з поступио противно одредбама парничног поступка кад je о ствари ма- теријално судио, а друтостепени суд je повредио одредбе парничног т поступка кад je не испитујући основаност и правилност суђења прво степеног суда одлучио да се првостепена пресуда укине и тужба од баци.“ (Збирка одлука, књ. VII, св. 1, одл. sр. 46).

Супротно предаем схватању, Врховни привредни суд je заузео став а да се постојање и правка вал>аност судског поравнања могу побијати само о предлогом за понављање поступка, Тужба која би имала такав циљ нијез допуштена. Ово гледиште изражено je у одлуци по жалби против првосте пене пресуде вишег привредног суда, којом je одбијен, као неооыован^ 7 ,! тужбени захтев за раскид судског поравнања. У разлозима, којима je моти—: висана пресуда Сл 793/58 од 29. априла 1959 каже се:

; ,Колико je суд првог степена хтео мзразити да се постојање ин правка ваљаност самог судског поравнања ко je су странке закључилевЈ и које je суд изрично или прећутно одобрио не може побијати туж —: бом, овај суд такво становиште прихвата као законито и правилно.:.о „Тужилац у жалби побија наведено првостепено правно стано--с виште, Указује на разлику која постоји између пресуде и судскогтс поравнања: окончание парнице одлуком суда заснива приговор право--с снажно пресуђене ствари, док у случају ако je парница завршена суд — f ским поравнањем нема места таквом приговору већ посебном, матери —;