Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Закон je имао да се усагласи са новим октроисаним Уставом од 3. септембра 1931. У чл. 84 Устава прокламовано je да се „организација општинских управа и делокруг њиховог рада уређује особеним законом по начелу самоуправе“. Али, додато je и то (у чл. 96) да иако су „општине самоуправна тела“, „њима се особеним Законом могу ставши у дужност и акта управне власти и оне их врше под надзором одређених органа“. Пројект који je поднет Скупштини не разликује се битно од Пројекта који je стављен на дискусију 1926. У Народној скупштини, којој je поднет предлог Закона о општинама, присуствовало je мало посланика; једва нешто више од половине од укупног броја изабраних. У то зреме Парламент je бојкотован од доброт дела опозиционих, нарочито пречанских посланика, због спречавагьа нормалног партијског рада увођењем земаљских листа при изборима за Скупштину. У тако „крњем“ Парламенту дискутовало се веома жучно о Закону (или поводом Закона). Било je много више говорника који су нападали Закон него оних који су га бранили, с тим што je већина ипак изгласала Закон. И „унитаристи“ и „Југословени“ искористили су Пројект да ставе примедбе и на политику владе и на државно уређење све у име истих принципа, тј. , : унитаризма“ и „југословенства“. Известилац већине у Законодавном одбору (др. Милосав Стојаданоаић), иступајући и сам у Скупштини као представник „интегралног јединства“ и као „оптимиста уколико се тиче југословенства“ истакао je у овом врло дутачком говору неколико карактеристика Закона из којих се вида и цшь гьеговог доношена: 1. Закон треба да „зближује и сложи, а оне елементе хетерогене и растурне у нашој држави збије у једну нераздвојну целину“, 2. Закон „унифицира седам разних система и законодавстава“, 3. Закон „ствара један тип општина у једној недељивој држави и једном народу“, 4. Закон представља „систем везивања самоуправних и државних послова“ и све то на један „модеран“, „савремен“ начин, те да je због тога то „један добар закон“ и да Скупштина треба да га изгласа (11). У дискуоији у којој су још неки посланици подвукли исти задатак закона стављене су следеће примедбе: Прво, —• уместо овог Закона који унифицира целокупно досадагшье општинско законодавство, изједначује организацију општина и функционисање њихових органа, уједначује делокрут рада и надлежност, фиксира циљеве, требало je донети само један оквирни закон а подробности оставкти бановинама. Такве примедбе су ставили углавном неки словеначки посланици (Богумил Вошњак, Алојзије Павлич) подсећајући да има општина, пре света у Далмацији и у Словенији, „које непрекидним самоуправним животом живе толико стотина и стотина година“, и да, према томе.

(11) Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Југославије, трећи редован сазив 1932/'33 г., кн.. П1 Сзаседање од 20. II до 11. Ш 1933) Београд, с. 3—5.