Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САМОУПРАВА ОПШТИНА У БУРЖОАСКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

207

„овакве ошптине не могу се ставити под исти закон као једна општина у Зетској или у Вардарској баыовини“. Зато предлажу да „општинеко уређење припадне бановини“ („према приликама појединих крајева“) „пошто je потпуно немогуће да у једној држави од 14 милиона становника која има огромна разлике у својим границама има само једно општинеко уређење“. Јер, иако je „одушевлен“ (Павлин) „за југословеноко јединство“, иако je „национално Југословен“, он je ипак „културно Словенад“. („Ми смо унитарци, али у исто време ми смо и за децентрализацију“. „Ми смо од наших народа упућвни да спроведемо децентрализацију наше државне управе, а Влада долази са Законом који je један тестимонијум централизма“, и, како каже Вошњак, децентрализација je за њега „као унитаристЈ'“ „једини пут“ да се „сузбије разорна тенденција федерализма“. Међутим, „оваквим Законом и скученим појмовима о децентрализацией неће се сузбити опасност, која прети и грози нашој земљи од федерализма“ (12). Известилац већине у Законодавном одбору обавестио je да су сличне примедбе од стране неких посланика стављене и у Законодавном одбору. Међутим, већина сматра да ако би се саставио само један оквирни закон „на основу кога би се донели посебни закони и уредбе са законском снагом које би обухватиле рани je политичке територије, онда бисмо и даље имали у околини Земуна један пропис а у Београду и околини други. То je мавье више враћање на историско-политичке индивидуалности које су покушавали да оживе ових дана у свој њиховој одвратности“ (13). А на захтев да се бановинама остави да доносе уредбе одговорено je да би се тада „дошло у сукоб са основном организацијом државе“ (14). Друто, како je уочено да je оријентација закона на стварање „великих општина“ што je представљало и највећу промену у дотадањем режиму то се и преко штампе и у Скупштини поставляло питање да ли je таква смерница оправдана, поготово што се у односу на претходни пројект у новом Пројекту минимум становника који треба да има једна општина повећао од 2.000 на 3.000. Неки су нападали владу још у време дискусије о првом Пројекту да je ова новина уведена из чисто фискалних разлога. Непосредно пре изношења Закона пред Народну скупштину стављене су и овакве примедбе: да je овај Закон само —■ „један доказ више да се бирокрација по правилу одушевљава установом великих општина поред за први мах прихватљивих разлога: да разграната (становыиштвом многобројна) општина може више да жртвује на личне и материјалне расходе, да таква општина пружа веће гарантије за остварење многобројних комуналних задатака, да je подеснија за јачање националне културе и стварање средњег сталежа, услед јачег промета и већег богатства бирокрација je за агломерацију општина већ и због тога што je велика општина најподеснији кортешки инструмент владајуће партије, не мање што се повећањем броја општина повећава и посао надзорних

(12) Исто, С. 19 и 38. (13) Мисли се на усташке демонстрације које су у то време организоване у Хрватској од стране Франковаца. (14) Стенографске белешке, с. 6.