Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власти, a повећање послова повлачи за соб.ом и повећану одговорност, па и слабију експедитивноет“ (15). У Народно) скушптини нису се много истицала преимућства „мале општине“ али се инсистирало на, смањењу минимума становника који једна општина треба да има од 3.000 на 2.000, како je већ било предвиђено и у ранијем Пројекту. При томе се указивало на тешкоће које ће ce појавити при спајању малих, нарочито растурених општина, као што су проблем сређивања раније преузетих сбавеза ових општина по разним уговорима (на пример, о риболову, о лову, о испашама, итд.), проблем прихода које су мале општине дотле имале, итд., затим, проблем удаљености општинског центра за општинаре нових општина која би у неким случајевима износила чак и 20 км. (Међутим, остало je онако како je било предвиђено другим Пројектом општина je морала имати најмање 3.000 становника, са изузетком нарочито за брдске крајеве у којима je једна општина могла имати и мање становника. При томе се нису порицала преимућства „велике општине“ а нарочито њене веће могућности за општи привредни развој, итд.). Треће, у вези са претходним питагьем о величини општине, тражило се у Скупштини, с једне стране, прецизирање обима ксмуналних самоуправних задатака, а с друге стране одређивање и обима државних послова које се општинама стављају у надлежност. Захтевано je „да се поел ови пренесеног делокруга сузе и сведу на најмању меру, тј. да општине врше претежно функције [... ] самоуправно [...]“ (при томе je један од посланика навео да у Хрватској општине свршавају четири петине државних послова а само једну петину оамоуправних (16). Осям тога, истицана су мишљења да je „општина деградирана на степей државне филијале“ док су јој за подмиривање издатака остављени само прирези и трошарине. Четврто, ставлзане су замерке, нарочито од стране опозиције, да „економоком делу Закона о општинама није посвећена никаква пажња“, и да нарочито није регулисано шгтање „општинских финансија“, док су с друге стране општинама стављени „велггки финансиски терети“. Пето, —• како je Пројектом укинута судска надлежност коју су општине дотле имале, на то се оштро реаговало. нарочито од стране посланика из Србије, пошто je у Србији општински суд са председником на челу био главни орган власти и у ствари обављао све послове у општиня

(15) Насупрот томе, наведена су многа преимућства малих општина као: „маььа општина претпоставља скромну организацију са незнатнијим оптерећењем и интензивнијим радом, jep je терен рада скученији; у њој се боље врши превентива, а и репресалија. У мањој општини je увек више иницијативе, задаци се лакше реализују на територији малој и према маломе броју лица; администрација je тачнија, бржа, са јачом бригом за непосредне интересе суграђана. Морална основа je код мале општине солиднија, контрола јавности je јача, велики део послова обавља се добровољним кулуком (. . .) итд., затим, „честити имућни сељаци немају ни грађанске куражи да приме положа je“ у великим општинама (...), док у великим општинама често долазе до речи и људи страни, с противним интересима, непознати, ~куфераши", губи се осећај солидарности (...) и спречава самостална делатност општинске самоуправе“. При томе je писац истицао пример Словеније са „сићушним обштинама“ које „функционирају сразмерно боље него ма које друге општине, па ни близу не троше толико на управне издатке као војвођанске општине, док на издатке чисто самосталног делокруга троше више но ове“. (Др. Милорад М. Влашкалин: За мале општине. .. Полиција“, бр. 22 —23, за новембар 1932, с. 1073 —1075.

(16) Стенографске белешке, с. 8.