Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

хода у иностранству; 3) Најчешћи облици двоструког опорезиваньа: A. Ј. Ван ден Темнел наводи ( 47 ) три категорије двоструког опорезивања због употребе принципа извора и пребивалишта; а) ограничена гюреска обавеза у земли извора и пребивалиште у другој земл>и; б) ограничена пореска обавеза у обема земљама; в) пребивалиште у обема земљама. Ограничена пореска обавеза захвапа само приходе (имовину) странца у земљи извора, док неограничена обавеза у земли пребивалишта захваћа, у начелу, све приходе било откуда притицали, што омогућује прогресивно захваћање целокупне дажбннске способности субјекта. 4) Дажбине, код којих се највише појављује двоструко опорезивање. Б) код посредних пореза (порез на промет, царине, трошарине). В) код такса. 2. Мере за избегавање меЪународног двостругсог опорезивања. У цилу уклањања непожелних последица двоструког опорезивања, које би могло чак потпуно исцрпсти порески извор и онемогуГшти међународну трговину (у горњем широком смислу економски мотив) и створити неједнаке услове привређнвања те неједнакост субјеката пред законом, поставлају се, углавном, две могућности које државе прихваћају и у свом интересу и у интересу својих грађана и предузећа те добрых суседских односа: 1) унилатералне мере; 2) билатералне конвенције, али, посте) и и 3) могућност склапања мултилатералних конвенција, ко je већ у принципу доделују право опорезивања једној држави, што не исклучује и склапање билатералног уговора између две државе које желе одобрити сауговорачу, наравно уз реципроцитет, опсежније олакшице ( 48 ). Још дале могу ићи земле у саставу поједине економске интеграције у цилу хармонизације дажбинских система све до изједначавања дажбинских стопа. 1) Ханжековић ( 49 ) наводи три система унилатералних мера (у теорији и пракси): а) систем урачунаваньа у иноземству плаћеног пореза у порезну обавезу у земли; б) систем снижена пореских стопа на приход односно доходак остварен у иноземству те в) систем изузимања од опорезивања. Њему даје предност Fr. Bower ( 50 ) у виду опорезивања на извору распо делом појединих врста прихода у корист појединих држава, дакле, нарочито држава у развоју, које би по начелу урачунавања изгубиле у корист развијених држава значајне државне приходе те би морале чак сносити поскуплења услова примљених зајмова када би ослободиле свог пореза камате или дивиденде иностраног капитала, јер држава —веровник од пореске обавезе свог граВанина (предузећа) не би одбила („кредитирала”) ослобођени неплаћени порез, осим ако би дозволила урачунавање фиктивног пореза („tax sparing’’) ( 51 ). Унилатерално би могла барем привремено ослободити приходе из иностранства све до њиховох' уношења у

И?) Beseitigung der Dopplebesteuerung, Амстердам 1967, стр. 32.

(4в) Нпр. Конвенција о међународном цивилном ваздухопловству. Конвенција о олакшицама у меЬународном поморском саобраћају (Лондон 1965) проглашава неке одредбе као обавезне, друге само као препоруке.

(49) Унилатералне мјере . . . стр. 247.

(so) L. с. стр. 31—33.

(51)0. А. Т. Peacock (Observateur de L'OCDE, no 29, 1967, стр. 28) ce заузима за међународни споразум о опорезивању добити иностраних предузећа, нарочито у земљама у развоју.

103

МЕБУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈЕ СА МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСШСКИМ ПРАВОМ