Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

странству. Тек ове године се, нпр., исплаћују депозити у „народним” банкама („Volksbank”) и кредитним задругама на словеначкој територији окупираној од Немачке, које су нмале знатна потраживања, нпр. у Бечу, те немачке државне обавезнице. Обычно се нарочито одуговлачи исплата шхедних улога код Поштанске штедионице. Знатне потешкоће проузрокује обычно у случају територијалних промена расподела државних дугива. VII. Мећународнс економске интеграције и њихова финасијска питања. Под економском ннтеграцијом подразумевамо ( 60 ) „скуп мера са циљем да олакшају срашћивање националних привреда и њихово стапање у већи, јединствени привредни простор”. Уједно je њихов циљ стварање бољих економских услова за егзистенцију, обезбеВивање равномернијег привредног расха, одржавање унутрашње и спољне стабилности, опхимално коришћење фактора производите, подизање животног стандарда и равнолгернија расподела дохотка. Нарочито je „потребно укидање дискриминације међу привредним субјектима учествујуђих држава" (Balassa). Регул —Ренер разликују функционалне и институционалне интеграције. Функционалне значе, по правилу, споразуме меЬу разним државама о укндању преграда и препрека међусобног трговинског промета, а њихове су форме слободне трговинске зоне, царинске уније или чак заједничка тржишта, у којима државе што мање ограничавају мобилност фактора производње (међудржавни промет добара, капитала и радне сыаге). Институционална интеграција као усавршенији облик захтева оснивање заједничке ггаституције са сопственим овлашћењима која као супранациоиална институција проводи и сопствену економску политику. Интеграције могу бити и само де.шмичне (парцијалне), захваћајући само одређена питаlьа, нпр. монетарне и платне уније, Европска атомска заједница, Европска заједница за угаљ и челик (Монтанска униja), или разни заједничкн фондови ( 70 ). Као делимичну интеграцију са ужим циљевима међусобног усклађивања националних привреда можемо сматрати и СЕВ, донекле и разне светске организације, уместо замишљсне Светске трговинске организације ГАТТ са ужим програмом. Интеграције су биле често резултат немогућности за мале државе да воде самосталну економску политику заједно са царинском, или да имају сопствену валуту. Разлог за интеграцију, нпр. за стварање царинских и новчаних унија, било je и смањивање царинских баријера и потешкоћа због различитих валута са неједнаком ковном стопом. Разним новчаним споразумима и унијама као и царинским унијама допринели су и политички мотиви, нарочито припадност истој националности или барем

( 6Э ) R. Regul — W. Renner: Finanzen und Steuern in der Europäischen Integration, Amsterdam 1966, crp. 9.

(to) Нпр. у оквиру Европске економске заједнице (ЕЕЗ) Европски социјални фонд, Европски фонд за развој прекоморских земаља и зависних територија, Аграрии фонд.

113

MEHYHAPOAHE ФИНАНСИЈЕ CA МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ПРАВОМ