Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рава посебном репарационом агенту (Немачка после првог рата); 3) пнтање расподеле примљених репарација меВу кориснике (после прошлог рата задатак МеВусавезннчке репарацпоне комисије у Бриселу); 4) како Be корисник преузети њему намешена добра и имовину. Проблем после овог рата, углавном, није постојао за девизе и злато, јер су дужнике због несташице монетарних резерви сматрали. неспособным за оваква плаћања, али je постојао како иза првог тако још вшпе иза другог рата, јер нспоруке у нарави могу конкурисати домаћој производњи којој je отежан пласман истих или сличних сопственпх произвола на домаћем тржишту или иностраном тржишту другог корисника тих испорука. Производе испоручене на рачун репарација држава —корисник ће или бесплатно доделити својим органима или предузећима или их продавати и по нижој цени. Такав случај je био код нас са испорукама мацарских камиона. Y остале проблеме репарација финансијски надзор, залагање или барем окупација бивше непријатељске тернторије са потребним трошковима, питање накнадне ревизије итд. овде се не можемо упуштаги ( м ). Y вези са репарацнјама je важно питање одре Бивања платежне способности дужника, које често проузрокује и меВународне компарагшје пореских терета. Аок неки писци сматрају да je питање западнонемачких репарација скинуто с дневног реда, у начелу би ово питање требало дефинитивно регулисати мировним уговором, јер судбина неких немачких обавеза join није решена, мада су главки дугови углавном решени, Лондонским споразумом о немачким спољним дуговима од 27. V 1953. Реституције обавезују бившу непријатељску силу да врати насилно одузету и ошьачкану имовину ствари и вредности са територије коју je држала под окупацијом. Паришки споразуми западних савезншса од 14. I 1946. односе се и на реституцију златних резерви. Уколико није могуће враћање одузетих предмета, дужник мора вратнтн сличне своје предмете или платити одговарајућу противвредност. Након рата долази и репатријација становника исељених из домовине, регулисана женевским конвенцијама о заштитн жртава рата (]2. VIII 1949) и ратних заробљеника, која представља и финансијски проблем. Са ликвидацијом ратног стања везана су и разна монетарна питања, нарочито замена окупационог новца на опет ослобођеној територији, те евентуално његово предлагање ради исплате односној емисноној банци (нпр. бугарских левова и левских бонова), односно код дисмембрадије државе жигосање банкнота затечених на територији нове државе или замена тог новца за новце нове (или барем проширене) државе по одреВеном курсу. Потребна јесте и ликвидација послова досадашње емисионе банке те других јавних и приватных банака, укључујући исплате депозита поверених банками на ириса једињеној територији или на преосталој територији окупатора односно бнвше државе. За наплату оваквих потраживања надлежан je наш Уред за заштиту југословенске имовине у ино-

(68) Подробније Б. Николајевић; Репарације, Сарајево 1956.