Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

трговини чланица, предвиВају првенствено укидање унутрашњих царина, док спољне царнне (у односу са трећим земљама) одреВује и наплаћује у своју корист свака земља сама. То не искључује и неко усклађивање и ових царинских стопа нити настојања за одређеним усклађивањем система посредних те чак непосредш« пореза. Најпознатији случај јесте Европска зона слободне трговнне (ЕФТА) са својих сада 8 чланица, основана у Стокхолму 1959. г. Међу њима се Велика Британија, као и неке друге чланице, бори за пријем у ЕЕЗ, што би омогућило ширу интеграцију европских привреда. ЕФТА je већ укинула међусобне царине (уз неке пролазне изузетке Норвешка, Финска, Португалија). Мада je била наглашена улога ЕЕЗ и ЕФТА у правду не само повећања узајамне трговнне на већем економском простору, већ и повећања светске трговнне, иза укидања унутрашњих царина положај трећих држава je у погледу увоза у те државе осетно дискриминиран и отежаи, jep иоле више стопе спољних царина за неослобођене произволе толико поскупљују робу из трећих држава да им je увоз у земље интеграцнје не само отежан већ често и онемогућен ( 76 ). Због тога се и ГАТТ чешће бавио пит'ањем ових економских интеграција. Донекле ће се положај треВих земаља побољшати на основу снижења царинских стопа у оквиру преговора Кенедијеве рунде. И поред тога Југославнја je, нарочито у 1967. г., уложила велик напор да би преговорима са обема интеграцијама постигла уреВење свог статуса ради побољшања услова свог извоза. ИзмеВу осталих регионалних зона слободне трговнне наводимо Латинскоамеричку зону слободне трговнне (LAFTA), Централноамеричку зону слободне трговнне (CAFTA), Карипску зону слободне трговнне (CARIFTA). Покушаји за стварање сличних зона појављују се и у другим деловима света, дакле и меВу државама у развоју. За гьнх и њихове царинске уније постоји потешкоћа често у лошијим условима меВусобне трговине услед често једнаке економске структуре као и премалене диверзификације њихове производње. Као важну економску интеграцију наводимо заједницу „сличну Заједничком европском тржишту (Правна лексикон)... „социјалистичких европских земаља у сквиру Савета за економску сарадњу (СЕВ), у којој царине због планскс.г значаја њихових привреда и сполне трговине не играју значајну улогу, док неки писци чак тврде да не играју никакву улогу- Y одреБеним делатностима СЕВ-а, који не представљају нити царинску унију нити зону слободне трговине, али се брине за усклађивање привредног развоја и инвестиција, кооперацију у индустрији, те за сарадњу у погледу платног промета и другим банкарским и финансијскпм питањима, сараВује и Југославија која, с друге стране, сарађује у неким

(76) 3. Рајх: Утицај економске интеграције западноевропских земаља на међународие економске односе, у Проблемы међународних економских односа и привредног развоја, изд. Инстит\'т за међународиу политику и привреду, Београд 1964, стр. 119—134.

117

МЕБУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈЕ СА МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСШСКИМ ПРАВОМ