Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за утврВивање и процењивање аморхизације, добити од продаје основных средства и залиха те пореско третирање губитака. Постоји и тежвьа за приближавањем прогшса о опорезивању добити капиталских друштава, али и пореза на доходак (односно приходе), која je већ дала одреЬене резултате у пореском законодавсхву (Белгија, Француска, Италија). Хармонизација треба, дакле, да обезбеди, по могућности, једнаке услове привређивања. Уједно се утврВује за које порезе као мање важне у погледу конкуренције и захваћајуће мање мобилне факторе производње хармонизација није битна. Теже питање представљају пореске олакшице за веће фузије капиталских друштава, с којгша треба рачунати због лиОеоализације кретања капитала и премештања предузећа на поволшије локадије, што уједно представља и проблем евентуалних олакшица за опстанак предузећа угрожених у новим условима привређивања. Због истих тешкоћа je Монтанска унија и у исте сврхе (накнаде за мере за прилагоВавање и сузбијање криза) увела и прву европску заједничку дажбину, найме посебан разрез (»Umlage«) на производњу угља и челика. Стопу до 1% просечне вредности одреВује Высока власт, вишу Европски савет, Монтанска унија има и право узимања и давања зајмова. ЕЕЗ има, поред 6 редовних чланица, и разне придружене чланове, међу њима Грчку, Турску и 18 афричких држава, тесне везе одржава и са Израелом који усклађује своје царинске стопе са стопама ЕЕЗ. Финансије ЕЕЗ обухваћају и занимљива буџетска питања која улазе у поглавље о финансирању међународних организација ( 73 ). Проблеме ЕЕЗ обрадили смо нешто ошпиргшје, јер je хармонизацнја доспела даље него у другим (европскнм) интеграцијама и јер Be ce ови проблемы, заједно с питањем заједничке монетарне портике, можда и у виду касније монетарне уније појављивати постелено и у другим интеграцијама. Y овој вези спомињемо још нека друга заједничка тржишта, меБу њима и Заједничко арапско тржиште, које предвнђа постелено укидање царине међу чланицама, надаље Западноафричку царинску унију, Источноафричко заједничко тржиште С 4 ). За будуће фазе тешње интеграције предвиђа се ( 75 ) потреба финансирања разних заједничких пројеката (у ЕЗЗ н преко већ постојећа три фонда), што ће изискивати и наплату посебних, дакле супранационалних пореза, који би могли омогућити и супранационашо финансијско изравнавање у корист финанснјски слабијих земаља. С друге стране би преузимање послова од стране интеграције могло смањити расходе чланица. Нижи степей економске интеграције представљају зоне слободне трговине које, поред укидања квантитативных огранпчења у меВусобној

(73) Regul — Renner, 1. с. стр. 17—64.

("4) Подробннје о овнм као и неким предложении регионализм интеграцнјама в. И. Жувела, 1. с. стр. 251 и сл.

(75) Regul — Renner, 1. с. стр. 16.