Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МОБИЛНОСТ СЛОБОАНИХ СРЕДСТАВА ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИИ

145

Ово пихање веома je сложено. Аа бисмо добили задовољавајући одговор, неопходно je размотрити низ проблема везаних за квалитативни вид сложеног процеса проширене репродукције. Досадашња пракса корпшћења новчаних средстава условила je разиоврстан сплет посебннх прнвредних односа. Из карактера привредних односа самоуправно! социјализма, с једне стране, постишутих облика привредних односа који настају између банака и привредних организација, банака и друштвено-политичких заједница, међусобних односа разних врста банака, као и међусобних односа кредитирања самих привредних ортаннзација, с друге стране, проистиче низ проблема. Примера ради навешћемо само најинтересантније: 1) да ли je кредитни систем једини облик корншћења слободних новчаних средстава, 2) да ли самоуправноле социјализму више одговара бескаматни кредит или кредит са каматом, 3) каква je природа камате у социализму, 4) каква je улога камате у мобилности слободних новчаних средстава, 5) треба ли засновати посебну врсту кредитное односа која би улагачу обезбедила пород утоворене камате и право на учешће у дохотку организације која се користила позајмљеним новцем и 6) треба ли и даље јачати пословне банке као основне носиоце кредитних односа или се оријентисати у првом реду на међусобно кредитирање прнвредних ортанизација. Нећемо разматрати сва поставлена питања, иако су сва она у вези са сложении проблемой мобилности новчаних средстава у содијалистнчкој привреди. Покушаћемо да одшворимо само на прво, које je, по нашем мишљењу, за проблем мобилности фундаментално. Сва остала питана, која се иначе налазе у каузалном односу са првим, у односу на ььега имају у основи изведен карактер. Кредитни механизам прихваћен je у нас као облик који одшвара социјалистичкој производные самоуправное типа. Штавише, јуеословенски систем креће се у правду интензивног развоја кредитное односа. Основни носиоци кредитнрања јесу банке и привредне ореанизације. Механизам кредитирања треба да обезбеди мооилыост слободних новчаних средстава и њихово најрационалиије коришћење. Материјалну основу свое облика чине производил односи и економске катееорије робне привреде. Посебну улогу у остварившьу иовчанот кредита иерају одређене функције новца, које му, под одређеним условима, омоеућују стицање релативне самосталности, добијање преко посебних институционалних облика посебне физиономије и релативно самостално кретање. Теоријско објашњење природе и историјских характеристика кредитирања проширене репродукције у систему социјалистичке робне производеье дао je у нашој литератури проф. др Миладин Кораћ ( 3 ). Он истине да се у условима содијалистичке робне производње као зајмодавди појављују caiMH радни колективи. Они се одлучују на позајмљивање новца другим ради им колективима у оној мери и онда када им то омогућује да унапреде своју сопствену делатност, као робних произвођача,

(з) Ову проблематику проф. Миладин Кораћ излаже у свои раду: „Кредитирање проширене репродукције и банке у систему социјалистичке робне привреде", који je у наставцкма објављен у часопису Социјализам, бр. 3, 1967, стр. 302—325, и бр. 4, 1967, стр. 471—490.