Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

273

АГРАРНО ПИТАЊЕ И УСТАВ СХС ИЗ 1921. ГОД.

тва. Истицали су, такође, да je под утица j ем муслиманских земљопоседника оно погрешно схваћено као муслиманско питанье, иако се не ради само о муслиманским земљопоседницима већ и о српским. Накнада од 300 милнона динара, по њиховом мшпљењу, није решавала пихање сиромашног муслиманског схановнишхва већ беховског. Изражавали су бојазан да, аналогно овом случају, захтев за одшхеху могу посхавнхи и други, на пример; земљопоседници у Македонији, аусхријско и маВарско племсхво, иако je нацрхом Устава предвиВено да се њима одштета неће давахи ( 23 ). Схав Земљорадничког клуба према крупним земљопоседнидима испољавао се-у заххеву да се делимнчно хи поседи поделе, а делимично да остану у задружној својини (- 4 ). Приликом гласања у Уставотвориој скупштини о овом оделжу, Земљораднички клуб je гласао против и на тај начин оправдано изразио дубоко незадовољство поыенутим одредбама, ко je су отварале широку могућност да се решење аграрпе реформе изигра каснијим законским актима, тј. разним злоупотребама од стране чиновничке бирократије и др. ( 23 ). Но истовремено треба истаћи да Земљорадничка странка, иако je на овом питахьу имала подршку лево оријентисаних странака, није то довољно искористила. Она je решенье аграрног питања видела у својеврсној буржоаској држави, у којој би приватна својина била ограничена али не и укинута, према томе, била je противник револуционарног разрешена капиталистичких друштвених супротности ( 26 ). Земл>орадничка странка je сматрала да je аграрно питанье сложеније од радничког и зато га je и истирала у први план, али његово решенье није видела у заједничкој борби са радничком класом. Објективно, оваквим ставом нанела je велике шхете револуционарно расположеном сеоском становништву, за које и најрадикалније решење аграрног питања у револуционарној ситуацијн створеној после Октобарске револуцнје, није било оптимално решење без промене социјалне базе. Ставови Републиканске стране о аграрном питању слични су социјалдемократским. Републиканци су истицали принщш „општенародне земљишне својине”, тј. право да земљу поседују само они који je обра Вују или ће je обрађивати. Залатали су се за одре Бивање максималне величине земљишног поседа и заштиту средњег и налог поседа. По њиховом иишљењу, постојеће одредбе Устава о аграрном питању не обезбеђују сеоском становништву бесплатан минимум земље која му je потребна за живот. Републиканска странка била je против давања одштете бившим зем.љопоседницима за експроприсану земљу јер, иако одштету даје држава, сиромашно становништво ће посредно порезима највише бити оптерећено. (23) Исто, сед. XV, 15. IV 1921. и сед. XX, 21. IV 1921. (24) Исто, сед. XLIII, 31. V н 1. VI 1921.

(25) Пашићева влада преко свога министра за аграрну реформу Узуновића, покушала je да објасни због чета Нацртом устава нису прецизирана многа пигања аграрне реформе. Брзи економски и политички развој земље, по тьеговом мпшљењу, превазишао би уставие одредбе, па би Устав посгао конница даљег развоја.

(26) Стеногр. бел. Уставотвср. скушпт., сед. XIX, 20.. IV и сед. XXIV, 26. V и сед. XXVI, 9. V 1921,