Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

Републиканци су се залагали за распарчавање великих поседа, јер би то био пут ка спречавању продора капитализма на селу; по њиховом мишљењу, на селу значи пауперизацију села” ( 27 ). Републиканска странка, иако у уставној дебати није ушла дубл-е у разматрање овог питања, била je за радикално решење, чак je, чини нам се, са аспекта посгављене платформе за његово решавање, отишла даље од Земљорадничке странке, jep je она аграрно питање повезивала са социјализацијохм средстава за пронзводњу, тј. са мењањем друштвено-економских односа и капиталистичке привреде. Наравно, ова концепција Републиканске странке није прихваћена, штавише оштро je критикована од радикалско-демократске коалиције. Е. Лукинић je истицао да варијанта о национализадији земље, коју предлажу републиканци, не би била прихваћена од сеоског становништва, наводно зато, што je код њих усађено осећање приватне својине С 2B ). Лево оријентисане партије Социјалдемократска и КПЈ различите су се односиле према решењу аграрног пнтања. Док je Социјалдемократска странка видела решење овог питања у постојећим односима капиталистичког друштвеног систехма Краљевине СХС, дотх\е je КШ и овде видела једно решење у остваренОхМ социјалистичком друштву, а друго у постојећој ситуацији присутности капиталистичких друштвених односа. РефорхМистички став содијалдемократије према аграрном питању изражен je кроз речи лидера те странке Н. Дивца, који je заступао гледиште да je боље решити аграрии проблехМ на миран начин аграрном рефорхМОхМ, него аграрном револуцијом ( 29 ). Ставови Социјалдемократске странке о аграрнохМ питању и аграрној реформи могу се свести на неколико основнИхХ тачака: социјализација зе,мље уклопљена у систем социјализоване капитахшетичке привреде ( го ), с тим да земхьа пргшада онима који je обрађују; противили су се плаћању одштете за експроприсану звхМљу бившим феудалдима и великим земљопоседницима. Нарочито су биш одлучни противници давања одштете за крупне зехмл.ишне поседе, хмакар одштету платила и држава, jep посредно, у облику пореза и приреза, одштету плаћа сеоско становништво; држава треба да обезбеди нове власнике земљишних поседа од пауперизације обезбеВнвањехМ основних средстава за производњу и отварањем зехмљорадничких новчаних кредита у којигиа би сељаци под повољнијим условима добијали кредите ( 3I ) и др. Са овако дефинисаним програмо.м очигледно je да Соцнјалдехмократска странка није могла да мобилшпе сеоску сиротињу, напротив, њен je програм ужтао наклоност владине већнне.

(27) Исто, сед. XV, 15. IV, сед. XVIII, 18. IV и сед. XLII, 30. V 1921.

(28) Сгеногр. бел. Уставнотвор. скупшт., сед. XLII, 30. V 1921. (29) Исто, сед. XVIII, 19. IV 1921.

(30) Један од првака Социјалдемократске странке, Е. Крнстан, говорећн о овом пчтању у Уставотворној скупштшш сматрао je да je требало унети у Устав начело да зем ьа припада целом народу и да се даје у посед оиима који je oöpabyjy. По љеговом мишљењу, тврдња (алузија на став Радикалхю странке) да сеъаци то не би прихватили, не стоји, jep бн они добили онолнко земље коли ко нм je потребно. Сгенотр. бел., сед. XLIÎ, 30. V 1921.

(31) Исто, сед. XVIII, 19. IV и сед. XLI, 28. V 1921.